DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1937 str. 6 <-- 6 --> PDF |
nhka, a to znači i same države. Ova moralna šteta možda je čak i veća od materijalne i na nju treba obratiti mnogo više pažnje. Treba eliminiöati neodgovorne prirodne elemente i ne bacati na njih svu krivicu, jer zato i postoji šumarska nauka i šumarski personal, da se bori i uspešno savlađuje sve teškoće. Razlozi neuspeha u pošumljavanju skoro su svuda isti i sastoje se u glavnom u sledećem: 1) Transport. Vađenje sadnica u rasadniku vrši se skoro čupanjem. Ako se i napravi rov, pojedine sadnice izvlače se tako, da se žile ozlede. Pakovanje se ne vrši ili se vrši veoma primitivno. Prilikom transporta žile se osuše. Po prevozu sadnice čekaju više dana, a nisu dovoljno zaštićene od sunca i vazduha, nisu trapljene. 2) Krajnje slaba tehnika sadenja. Pri sađenju ne vodi se dovoljno nadzora, sadnice se veoma labavo drže u zemlji, žile nisu pritisnute zemljom, oko njih su otvorene šupljine. Sadnica se ne nalazi na potrebnoj visini. Ako je sadnica razvijena, skoro su uvek žile savijene. I ako lišćari kako tako podnose savijanje korena, bor, a naročito ariš i drugi četinari u većini takvih slučajeva ginu. Pa i lišćari stradaju od savijanja žila: kržljavi su, slabo razvijeni, imaju slab prirast. I pored nenormalnog položaja korena, on se pri savijanju smesti u plitak gornji sloj, koji se brzo presuši. Ako se kopa jama, ona mora biti bar nešto dublja od dužine korenja. Ali o kakvoj jamu ne može biti govora, ako rukovaocu radova lebdi pred očima cifra od 20 para. Sve se radi na brzinu i kojekako. Od radnika se zahteva tempo. A kad se zna, da se u znaku uštede uzimaju najslabiji radnici i plaća se minimalna lokalna nadnica, to je razumljivo, da je takav radnik nespretan, nesavesno radi, upotrebljava mnogo vremena na nekorisne pokrete, kao što je klasično pljuvanje u dlanove, protezanje, tapšanje na mestu. Za sam koristan rad ostaje malo vremena i on se vrši kojekako. Radnik gura sadnicu u neku plitku rupicu, udari nogom oko sadnice, a po neki put i u samu sadnicu i ode dalje, jer inače neće se postignuti cifra od 20 para, što znači oko 100 sadnica dnevno. Treba biti jedamput na čistu s time, da iskopati sto jama minimalnih dimenzija i pažljivo posaditi 100 sadnica dnevno nije moguće. Taj broj sadnica može se posaditi, ako se na brzu ruku napravi lopatom kupotina u zemlji, baci se sadnica i udari nogom. No na ledini ili kršu lopata ne ide u zemlju dublje od 10 cm. Zato je ovakav način u stvari već napušten i tipične goleti Vardarske banovine pošumljavaju se sada sadnjom u jame, i to po mogućnosti iskopane već u jeseni. A takvih jama radnik može iskopati samo 20 do 30 dnevno, tako da već samo kopanje jama dostiže cenu do 1 dinara po jami. 3) Kada se posadi na ovaj način izmrcvarena sadnica, prestaje svaka briga za nju. Korov, koji je svakako izdržljiviji prema vremenskim prilikama, uguši sadnicu. Proširena je zabluda, da korov štiti sadnicu ma od čega. Ovakva zaštita odvodi sadnicu na drugi svet. Već je hiljadama eksperimenata dokazano, da korov predstavlja milione mikroskopskih pumpica, koje crpe iz zemlje vlagu i sve hranive sastojke. Ako dodamo, da neki još i kaldrmišu sadnice navaljujući oko nje veliko kamenje, jasan je razlog smrti sadnice. Užareni kamen u toku letnjih vrućina ispeče mladu nerazvijenu stabljiku. Sem toga kamen sprečava aeraciju zemljišta i asimiliranje azota i biljka se prosto uguši. Ako biljka preživi sve te opasnosti, nastaje još jedna opasnost — stoka. Seoski 624 |