DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1937 str. 56 <-- 56 --> PDF |
svom radu pronašao je metodu, pomoću koje se dobiva smola i terpentinsko ulje na veoma dobar način u pogledu kvalitete i kvantitete. On je iz bosanskih borovih panjeva po toj metodi dobio kolofonij i terpentinsko ulje, koji su odlične kvalitete. Uz povoljno riješenje pitanja krčenja panjeva i njihovog transporta mogla bi kod nas — po njegovu mišljenju — na ovoj bazi proraditi mnoga zamašna poduzeća. U ovom predavanju iznio je prof. Palazzo i rezultate svoga rada oko prerade obične drvne celuloze u celulozu finije kvalitete. Vanredno velika potreba na celulozi vezana je u Italiji na njenu dobavu iz inozemstva, što u velikoj mjeri tereti državne financije. Radi toga što Italija oskudijeva na šumama, ne može se ondje razviti veća industrija love vrste. Pokušavalo se u ovom pravcu iskorišćavati domaće sirovine iz područja poljoprivrede, u prvom redu slamu. Međutim celuloza dobivena iz slame nije prikladna za širu upotrebu. Zbog toga je prof. Palazzo prebacio svoja istraživanja na područje prerade obične drvne celuloze u finiju. Uspjelo mu je dosad pronaći metodu, pomoću koje se iz sirove drvne celuloze dobivaju vrlo vrijedni proizvodi velikog sadržaja alfaceluloze. Oni su po svojim dobrim svojstvima u stanju da zadovolje zahtjevima vrlo važne industrije umjetnog prediva. Metodom prof. Palazza može se profinjavati celuloza dobivena od četinjača kao i celuloza dobivena od listača (od trepetljike, eukaliptusa, bagrema, pajasena, kestena, bukve). Važno je spomenuti i nalaz prof. Palazza, da je sirova bisulfitna celuloza, nabavljena iz naših nekih tvornica, dakle od našeg drva, vrlo prikladna za profinjavanje, te da se mogu iz nje dobivati produkti, koji će zadovoljiti zahtjevima industrije umjetnog prediva. Prof. Palazzo ističe u svom predavanju, da naše šume u navedenom pravcu predstavljaju neprocjenjivu vrijednost, te da se one mogu, »samo ako se hoće«, vrlo korisno izrabiti. Naše drvo, koje je podesno za proizvodnju celuloze, upoređuje on sa sirovim zlatom. U našim smrčevim, borovim i bukovim šumama leži neizmjerno blago, a na nama je — kako nam poručuje prof. Palazzo — da ga valjano iskorišćujemo. Predavanje i pozdravni govor prof. Palazza odštampani su nedavno u Firenzi pod naslovom »Holz und Hanf in der Volkswirtschaft und Landesverteidigung«, iz čega vadimo ovo važno saopćenje. Ing. M. Anić. VISOKA DRVARSKA ŠKOLA U PARIZU — Ecole Supérieure du Bois a Paris — Ulazeći u svoju četvrtu godinu rada Visoka drvarska škola u Parizu postizava jedan izvanredan uspeh. U svome pismu od 3-eg avgusta o. g. prof. Collardet, šef praktičnih radova te škole, saopštava sledeće: »...mi uzimamo u izgled jednu znatnu promenu za škol. godinu 1937-38, jer bi studenti Visoke šumarske škole u Nancy-u, počevši od ovogodišnje promocije, imali da provedu obligatno 4 meseca u Visokoj drvarskoj školi već za vreme druge godine svojih studija i ne bi više, kao dosad, dolazili u nju samo fakultativno i tek nakon stupanja u službu. Prolaz kroz Visoku drvarsku školu bio bi dakle inkorporiran u stručno obrazovanje šumarskih činovnika...« Dakle od sada sve mlade generacije francuskih šumara, pre završetka svojih studija u Nancy-u, moraće obavezno provesti na Visokoj drvarskoj školi u Parizu period od 4 meseca. iz toga se vidi, koliku važnost pridaju francuski nadležni šumarski krugovi drvarsko-tehničkom i industrijsko-komercijalnom obrazovanju svojih mladih generacija. Kolika je važnost te škole za sveukupni francuski privredni život uopšte i šumsku privredu napose, te kako je došlo do njezinog osnivanja, objašnjava direktor škole gosp. Fortunet na sledeći način: Za vreme svetskog rata 1914—1918 godine sreli su se u vojničkoj šumarskoj službi i u drvarskim centrima u unutrašnjosti ljudi, koji su — i jedni i drugi — služili 674 |
| ŠUMARSKI LIST 12/1937 str. 57 <-- 57 --> PDF |
drvenoj struci. Uprkos toga oni se nisu dovoljno poznavali i nisu bili dovoljno upoznati o svome uzajamnom poslovanju. Reč je s jedne strane o šumarskim činovnicima, a s druge o eksploatatorima, pilanarima, industrijalcima i trgovcima drvetom. Pošto su bili mobilizovani u istim vojnim formacijama, upoznali su se bolje i jedni su druge počeli više uzajamno poštovati. Od toga momenta, u toku radova koje su im nametale raznovrsne vojne potrebe, shvatili su da svi oni, čiji je život i rad posvećen drvetu, bilo to njegovoj produkciji ili upotrebi, treba da ujedine svoje napore i radi toga da nastoje, da bi upoznali svoje uzajamne metode poslovanja, sa tim da ih uprave da dejstvuju zajednički, jednom jedinstvenom cilju. Ideja je bila nabačena. Njezino ostvarenje postajalo je sve više i više neophodno. Ekonomska kriza oborila se teško i na drvo, dok sa druge strane pristalice cementa, željeza i ostalog materijala pokušavaju da ga nadomeste i da ograniče njegovu upotrebu. Trebalo se boriti. Trebalo je ostvariti tu zajednicu, o kojoj je gore govoreno, i zato stručno obrazovati i jedne i druge: upoznati eksploatatore, industrijalce i trgovce drvetom sa osnovima šumarske znanosti; upoznati šumare sa industrijskim i trgovačkim metodama, koje primenjuju drvarski praktičari. Sa tim ciljem, da se brani i podržava šumska privreda kao celina, obrazuje se jedno slobodno udruženje »Institut National du Bois«. To udruženje sačinjavaju nadležni faktori iz Odelenja za tehničku nastavu Ministarstva prosvete i iz Generalne direkcije voda i šuma sa jedne strane, a sa druge strane iz federacija i sindikata eksploatatora, industrijlaca i trgovaca drvetom i vlasnika šuma. Taj novi organizam »Institut National du Bois« osnovao je Visoku drvarsku školu u Parizu na svojoj izvanrednoj sednici održanoj 20. novembra 1934. Škola se nalazi pod kontrolom Generalne direkcije šuma (Ministere d´Agriculture, Direction Générale des Eaux et Forets) i francuskog Ministarstva prosvete. Priznata je od strane države dekretom od 26. januara 1935. Prostorije škole nalaze se u velikoj zgradi »Ecole Nationale des Arts et Metiers, 151, Boulevard de l´Hôpital, Paris (..-.). Cilj je škole, da obrazuje inženjere-specijaliste za drvo među mladim ljudima, koji su već završili neku visoku školu, te da dade višu i specijalnu naobrazbu praktičarima u drvarskoj struci i onima, koji su zvani da postanu industrijalci ili trgovci drvetom. Radi toga su i obrazovana dva odseka u školi: odsek za inženjere i odsek za tehničare. Treći cilj, koji škola tek ove godine postiže u punoj meri, bio bi, da se usavrši obrazovanje mlađih šumarskih činovnika u Francuskoj, te da im se pokaže šuma i sa druge tačke gledanja, na taj način što bi imali da slede kretanje drveta još dugo vremena nakon toga što je ono napustilo šumu. Osnivanje takove jedne škole pomagao je svojski sadašnji profesor te škole g. Guinier, direktor Nacionalne šumarske škole u Nancy-u,- koji u našim šumarskim krugovima uživa sveopšte poštovanje i koji među jugoslavenskim šumarima ima velik broj prijatelja, poštovaoca i učenika. Direktor Guinier, koji pored svoje redovne dužnosti predaje sada i kao profesor na Visokoj drvarskoj školi, govorio je: »U pogledu drveta vlada jedna zabluda. Drvo poznajemo još slabo, a ne znamo ni da ga upotrebljujemo.« Prilikom otvaranja škole rekao je pak: »Osnutak Visoke drvarske škole uklanja jednu paradoksalnu situaciju. Drvo, taj materijal, kojega upotreba seže sve čak do samog postanka čovečanstva, nedovoljno je poznato, a i loše se upotrebljava.« Kao što je napred rečeno, u školi postoje dve sekcije studenata: inženjeritehničari. I ako imaju veći deo predmeta zajednički, postoji osetna razlika među dvema grupama. Tehničari se primaju u školu posle položenog prijemnog ispita iz matematike, geometrije (u ravni, u prostoru i deskriptivne), fizike, mehanike, kemije, zoologije, botanike, francuskog jezika, geografije i jednog stranog jezika. Po uspešno završenoj školi dobiju diplomu tehničara drvarske industrije i trgovine (Diplome de Technicien 675 |
| ŠUMARSKI LIST 12/1937 str. 58 <-- 58 --> PDF |
des Industries et Commerces des Bois). Inženjeri se primaju u školu direktno bez ikakovog prijemnog ispita, pod uslovom da poseduju diplomu jednog tehničkog, šumarskog ili agronomskog instituta ili koje visoke tehničke škole istoga ranga. Diplomirani inženjeri naših poljoprivredno-šumarskih fakulteta primaju se u školu bez prijemnog ispita, pod uslovom da znaju dovoljno francuski jezik, da bi mogli bez poteškoća slediti predavanja. Slušaoci iz grupe »inženjeri« po uspešno završenoj školi dobiju diplomu inženjera Visoke drvarske škole (Diplôme d´Ingénieur de l´Ecole Supérieure du Bois). Škola počinje rad početkom novembra svake godine i završava ga koncem maja sledeće godine. Program škole je vrlo obilan. U glavnim linijama sastavljen je iz sledećih kurseva: Kurs ksilologije pod vodstvom direktora Nacionalne šumarske škole u Nancy-u prof. Guinier-a i zatim prof. Collardet-a, koji se je za vreme rata naročito istakao pri ispitivanju drvenog materijala za konstrukciju aviona, a koji se sada nalazi na položaju šefa radova Visoke drvarske škole i profesora Nacionalne aeronautičke škole. Ostali su kursevi: tehnologija drveta, upotreba drveta u konstrukcijama, dendrometrija, transportna sredstva, pilane i mašine za preradu drveta, motori, organizacija eksploatacija, strugara i radiona, šumarska geografija, kolonijalne šume i drvo, politička ekonomija primenjena na trgovinu drvetom, osnovi civilnog, trgovačkog i šumarskog prava, trgovačko računovodstvo, osnovi podizanja i gajenja šuma i osnovi šumarske ekonomije. Sve kurseve, predavanja i praktične radove vode većinom istaknuti profesori univerziteta, Pariških visokih škola, ekonomisti i viši činovnici Generalne direkcije šuma u Parizu. Pokraj postojećih laboratorija za praktične radove, u toku 1938 god. biće stavljen studentima na raspolaganje i laboratorij, što ga otvara »Institut National du Bois« za ispitivanje drvenog materijala. Osim predavanja i laboratorijskih radova redovni slušaoci obavezni su da idu na zajednička naučna putovanja po celoj Francuskoj, obilazeći velike eksploatacije šuma, pilane, radione, stovarišta drveta i sve fabrike, koje direktno ili indirektno prerađuju drveni materijal. Naročita se pažnja obraća na upotrebu drveta u modernoj industriji, u avijaciji i automobilizmu. Važnost, koju takova jedna škola ima za podizanje ekonomskog i socijalnog standarda drvarske industrije i trgovine u Francuskoj i Evropi, očigledna je i ne treba komentara. Do vremena, dok se takova jedna škola ne organizuje kod nas, naši šumarski inženjeri trebali bi ovu školu da pohađaju u što većem broju, u koliko mogu savladati materijalne teškoće i ako žele da se orijentišu u šumsko-industrijskom ili drvarskotrgovačkom pravcu. Imamo to izvanredno moralno zadovoljstvo, da konstatujemo, da smo u članku »Šumarska nastava sa šumsko-industrijskog gledišta«, koji je štampan u »Šumarskom Listu« od septembra 1934 god., dakle mesec dana pre osnivanja te škole u Parizu, isticali važnost i koristi, koje bi imalo naše šumarstvo, kada bi se takova jedna specijalna škola otvorila kod nas. Ako je na tome polju u Nemačkoj rađeno malo, kako kaže Dr. Max Mayer (»Šumarski List« od septembra 1934, str. 423, 10—15 red odozdo) i ako je u Francuskoj stanje bilo kritično, kako je to rekao direktor Guinier*, sigurno je da ni kod nas u tome pravcu nije stanje puno bolje. Ing. Vukašin Delić, Pariz * »Lek protiv ove kritične situacije evidentan je. Za drvo treba da se učini ono, što je učinjeno za ostale materijale i prvotne materije. Treba ga proučavati naučno, treba ga upoznati i upotrebljavati racionalno.« 676 |