DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1937 str. 5 <-- 5 --> PDF |
krš i to sa dva razloga: prvo što nema sredstava za pošumljavanje većih površina, a drugo što nije racionalno, pošto se ne rentira, već samo stvara izdatak iz državne kase. Takav pogrešan zaključak samo dokazuje, da se pitanje pošumljavanja ne srne shvatiti suviše jednostrano. Uzgojni troškovi suviše su veliki — znači, jedini je lek u njihovu smanjivanju. Ali ako povećamo uzgojne troškove, umesto da ih smanjujemo?! Ovakvo pitanje mnogima izgleda neozbiljno. Sav trud na rešenju problema pošumljavanja baziran je na golom pitanju rentabiliteta i sastoji se u tome, da se smanje uzgojni troškovi sađenja i negovanja. Potera za jeftinoćom i potera za hektarima. Ova je »linija«, izgleda, shvaćena kao pravilna od većine naših šumara. Stoga je razumljivo, da se neki šumari hvale time, da ih jedna sadnica stoji 20 para i da su pošumili uz ovu cenu više hektara. Izgledaju naročito impozantne cifre pošumljenih hektara, kada se sadi 2.000 ili 3.000 sadnica na jedan hektar. To znači, da pošumljavanje jednog hektara stoji svega 500 Dinara. Ako je to tako, zašto onda nisu do sada već pošumljene sve goleti, svi krševi, sva bujična područja? Imali bismo svuda lepe zelene šume, te ne bismo gledali tužna i pusta gola brda putem iz Niša u Skoplje i uzdisali za zelenilom na ogolelim surim obalama našeg Jadrana. Nažalost, ovo se može govoriti samo sa ironijom, a zla stvarnost veoma je daleko od ovakvih fantastičnih pretpostavki. Dešava se da slika pošumljenih, na papiru, hektara izgleda na terenu sasvim drugačije i po neki put predstavlja groblje sadnica ili pak gubici iznose do 80%. Ali sadnice su posađene, odnosno metnute u zemlju, pa je sve u redu. Za neuspeh je kriva suša ili vetar i tome slični neodgovorni elementi, koji ne potpadaju pod udar zakona o činovnicima. Sledeće godine pristupa se kompletiranju na isti način, sa istim sredstvima i sa istim vrstama. Gubitak ovog kompletiranja takode iznosi znatan procenat. Takvo kompletiranje traje godinama. A trošak po jednoj posađenoj sadnici opet ne iznosi više od 20 para. I to je sasvim tačno. Ali pri tome se ne vodi računa o tome, koliko ukupno stoji jedna preostala živa sadnica, ne odbacuje se broj mrtvih duša. Da se izračuna sav trošak i podeli sa brojem sadnica preostalih na koncu kompletiranja, onda bi se prvobitnih 20 para pretvorilo u dinare. Potrebno je napomenuti, da postoje odlične kulture. Ako rukovalac radova tvrdi, da sadnica stoji 20 para, poklonimo mu puno poverenje. Ali uskoro saznajemo, da je bila izuzetno dobra vlažna godina — »čas sunce, čas kiša« — i videćemo, da su ovde izuzetno dobre hidrološke prilike, a zemlja sadrži mnogo humusa. U drugim slučajevima pošumljavanje goleti ima vrlo velike gubitke i prema tome početna cena od 20 para po jednoj sadnici potpuno je iluzorna. Sem toga rezultati u pogledu habitusa primljenih sadnica kao i u pogledu brzine prirasta u većini slučajeva ne zadovoljavaju. Imamo dosta često i pravih groblja sadnica, kao što je n. pr. u 1925. godini bio slučaj sa grobljem bagrema kod Ohrida. A radilo se pri tom o bagremu, koji bar ne zahteva neku naročitu negu i inače je veoma izdržljiv. Kakvi su razlozi neuspeha u pošumljavanju? Ima ih više, a svi su izazvani traženjem jeftinoće i uštede. Na ovo bi se moglo reći, da nismo tako bogati, pa da jeftino radimo i da je najbolja ušteda uopšte ne raditi. Ako već radimo, treba raditi dobro. Neuspeh nije samo šteta u materijalnom pogledu, već i u opadanju prestiža i autoriteta državnih struč 623 |