DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1937 str. 40 <-- 40 --> PDF |
zolueije; na nju nas upućuje i zakon o šumama. Ovde u Sarajevu prilikom osnivanja ogledne stanice ta je saradnja potpuno postignuta. Stručnjaci agronomi Poljoprivrednog odelenja svesrdno su sarađivali, pomagali oglednu stanicu i izvodili poljoprivredni dco radova. Bez te pomoći i saradnje, naročito šefa otseka za poljoprivredu g. inž. D. Ljubobratića i referenta za voćarstvo g. inž. F. Mežana, stanica možda ne bi mogla izvesti radove. Mi kao i svi iskreni prijatelji šumarstva nadamo se i verujemo u potpun uspeh ove 1937. godine. U koliko je uspeh dosada postignut, njegova je tajna jednostavna: istrajnost i ljubav prema struci. Mi šumari nećemo moći ništa postići bez ljubavi prema šumi, bez saznanja i shvaćanja, da imamo posla sa živim organizmima, koji (kao i mi) rađaju se i umiru, naizmence boluju i uspevaju, a odazivaju se na ljubav i pažnju isto tako kao i mi. Résumé. L´auteur fait rapport des succes obtenus au cours d´une année avec la croissance des jeunes plants des diverses essences dans le „champ d´ essais" de Sédrénik pres de Sarajevo, situé sous des circonstances tres mauvaises a chaque égard. Il expose la méthode de cultivation et toutes les circonstances sous lequelles cette cultivation se déroula. MILAN KNEŽEVIĆ (SARAJEVO): HERCEGOVAČKI KRŠ I BOSANSKE ŠUME (LE KARST HERTZEGOVINIEN ET LES FORETS DE BOSNIE) Naš krš izgleda poput iznemogla i bolesna čovjeka, kome se za oporavak traži lijeka na sve strane. 0 njemu se mnogo piše, a još više govori, a na poboljšanju najmanje radi. Bolesniku dolazi porodica, znanci i prijatelji, donose mu razne milošte i lijekove u želji da mu ublaže bolove i povrate zdravlje. Priziva se i liječnik, da mu svojim znanjem pomogne i da ga od smrti spasi. Na našem kršu ne može ni liječnik u zvanju šumara pomoći svojim tehničkim znanjem, ako je osamljen. Ako šumara nitko ne pomaže, onda mu je sav trud uzaludan i on neće starog bolesnika moći spasiti. Naprotiv, mi čak vidimo, da sve sile ujedinjeno rade na tome, da i ono malo zadnje životne snage našem bolesniku unište. S krša svak uzima sve što se dade odnijeti, a nitko ništa ne daje, što je za život bilja i produkciju tla potrebno. Neupućen čovjek ne samo da sjekirom uništava šumu, nego on u svojoj nepromišljenosti, a gonjen bijedom i nevoljom, ide i dalje, te vadi i zadnju žilicu drvne vegetacije i na taj način do kraja uništuje snagu i produkciju tla. A kada se gdje pojavi stručak zelenila ili nježan izbojak bilo kakva drveta, toga odgrize i pogazi izgladnjela stoka. K ovome se redovno pridružuju i pri 658 |