DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1937 str. 4 <-- 4 --> PDF |
Ing. DIMITR. AFANASIJEV (SARAJEVO): PODIZANJE „EKSPRESNIH" ŠUMA. (CRÉATION DES PEUPLEMENTS „RAPIDES") I. Problemi pošumljavanja Problem pošumljavanja krša, goleti, strmih bujičnih nagiba i drugih neplodnih zemljišta još je uvek ostao kao jedan od nerešenih problema našega šumarstva, i ako se na tome mnogo radilo. Po zakonskim odredbama pošumljavanje se nalazi u rukama države odnosno banovina, za koji je cilj stvoren i fond za pošumljavanje. Privatna inicijativa u tom je pogledu ograničena, a pored toga ona je sasvim neznatna. Doduše postoje nagrade za pošumljavanje, koje, uzgred budi rečeno, ne sačinjavaju ni 1% od onog troška i truda, koji se mora upotrebiti. Postoje »dečji dani«, pošumljavanje narodnom snagom, koje se najviše praktikuje u Vardarskoj banovini, ali se sve to nalazi u rukama državnih šumarskih organa, koji su »spiritus movens« u svakom ovom slučaju. Državni šumari moraju uložiti dosta napora, muke i truda, da pokrenu mase na ovu korisnu akciju. Prema tome država, koja je inače najveći vlasnik šuma, javlja se kao jedini i odgovorni preduzetnik radova na pošumljavanju. Privatna inicijativa neće da se bavi pošumljavanjem iz razloga, što ono nije rentabilno i ne donosi nikakve koristi za pojedince (preduzimače), već samo za celokupnu naciju, za opšte dobro i to tek za iduću generaciju. Ali sa tim istim pitanjem rentabiliteta sukobljava se i država U svom radu. Zaista, veštačko pošumljavanje neplodnih zemljišta, krša, goleti i si. ne može se samo po sebi rentirati. Pošumljavanje će se rentirati samo na plodnom zemljištu, odnosno tamo, gde će uvek mnogo više koristi doneti ma kakva poljoprivredna kultura. U takvim slučajevima sa pravom se zamera, da pošumljavanje plodnog zemljišta predstavlja štetu po narodne interese. Za šumu, šumsko tlo, to je jedan od principa, koje niko ne osporava. Ali pošumljavanje neplodnog zemljišta, na kojem ne uspeva nikakva rentabilna kultura, ne donosi nikakvog dohotka, jer zahteva troškove, koji premašuju prihod od buduće šume. Tačnije rečeno: pošumljavanje nije rentabilno, kada se izvodi po metodama i sa sredstvima, koja se sada prhnenjuju. Ovo je značajna ispravka, kao što ćemo dalje videtil Pitanje se stavlja sasvim jednostavno, a i njegova matematička strana izgleda jasna i tačna. Uzgojni troškovi od 1 ha iznose toliko i toliko hiljada dinara. Za, recimo, 70 godina dobitak po 1 ha u drvnoj masi iznosi toliko i toliko kubnih metara, što je po tržnoj ceni manje od uloženog kapitala, ne govoreći o izgubljenim kamatama. Ovakvom shvatanju, tačno ograničenom, ne može se ništa prigovoriti, a naročito s obzirom na to, da je pretpostavljena apsolutna suma uzgojnih troškova toliko velika, da isključuje mogućnost radova u širem obimu. Prema tome, ako se stoji na ovakvom uskom shvatanju rentabiliteta, nameće se zaključak, da uopšte ne treba pošumljavati goleti i 622 |