DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu




ŠUMARSKI LIST 12/1937 str. 38     <-- 38 -->        PDF

Pri relativno visokom trošku za obradu zemljišta, intenzivnoj nezi
u toku ćele godine i nabavci većih količina dubriva ipak jedna sadnica
prosečno stoji manje od din. 1´80. Dakle nije tako strašan izraz »bez
obzira na troškove«. Povećanje broja sadnica u toku proleća 1937. god.
još će smanjiti navedenu cifru. Sada se po programu sadi! oko 20.000 šum.
sadnica i 1.200 voćaka. Time će stanica skoro potpuno iskoristiti ceo
kompleks sa ukupno šumskih sadnica 44.000 i voćnih oko 12.000, a
svega 56.000 komada. Ako se ova cena uporedi sa cenama običnog pošumljavanja,
onda ona tek neznatno premašuje obične cene. Po prof.
B a 1 e n u (str. 342 »Pola stoleća naših šuma«) cena jedne sadnice dostiže
do din. .20, a dešava se, da iznosi i mnogo više. Samo kvalitet
naših sadnica ne može se ni uporediti sa kvalitetom sadnica običnog
pošumljavanja, pošto je njihov prirast bar 3 puta veći. Svako daljnje
»kompletiranje« otpada. Gubitka sadnica nema. Gubitak, koji je došao
od ozledivanja sadnica pri prašenju ili usled prekoračenja količine veštačkog
dubriva, ne dostiže nii 1%.


Šta više, umesto gubitka imamo povećanje broja sadnica: svaki
džbun maline u proleće 1937. god. već je izbacio po 10—15 novih lastara.
Privatni rasadnici prodaju ove vrste malina po din. 1 do .50 po komadu,
a banovinski po pol dinara. Prema tome, u najgorem slučaju stanica će
imati bruto-prihod samo od prodaje maline oko 7.000 dinara. Od prodaje
plodova očekuje se oko 10.000 din, što bi sve iznosilo znatno više od
10% uloženog kapitala.


VI. Zaključak.
Svaki je početak težak. Svaki je novitet podvrgnut oštroj kritici
od strane konzervativaca. I naša stanica nije izbegla opštu sudbinu. Proricanja
o rezultatu radova bili su po neki put veoma pesimistična. Neki
su opevali i sahranili naše novorođenče pre nego što se rodilo. Ali u
koliko je bilo ovakvih krajnjih pesimista, u toliko stanica ima i vatrenih
prijatelja. Na proricanja i nagađanja stanica odgovara činjenicama.


Mi ćemo pobediti, u to čvrsto verujemo. Prebrodili smo najteže,
prebrodili i zimu, koju smo sa zebnjom očekivali. I ovde je postignut
uspeh: ni najnežnije vrste kajsija i breskava nisu se smrzle. Ako će
zlovoljni pesimisti reći, da je zima bila blaga, pokazaćemo im diagram
temperature. Ne samo to, na odstojanju oko 200 metara od stanice, a na
istoj visini, na mestu zv. »Grdanj«, postoji ploha za pošumljavanje sarajevske
lugarske škole. Tamo u isto vreme, u toku zime 1936/37 g.,
smrzli su se čak pupovi crnog bora, ne govoreći o drugim vrstama. Ovo
je došlo usled suvomrazica u jesen 1936. i proleće 1937. godine. Zašto
se nisu smrzle sadnice na našem kompleksu, o tome drugi put. Za sada
samo konstatujemo činjenicu.


Prve godine ogledna stanica nije mogla dati odgovor na mnoga
postavljena pitanja već stoga, što su se za ovo vreme izvodili prethodni
radovi. Tražene su osnove za idući rad; probalo se na sve strane,
probalo se, da li se mogu okretati točkovi ove žive šumske mašine; savlađivale
su se administrativne teškoće i formalističke prepone. Obrada
zemlje na većem delu površine izvodila se već posle proletne sezone
s tim, da se širi ogledi preduzmu u toku 1937. godine.


656