DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1937 str. 36 <-- 36 --> PDF |
kesica semena povrća. Sejano je bilo i suviše kasno — u maju. Nega je bila veoma slaba, ništa bolja od one, koju su dobivale šumske sadnice. Došlo se do rezultata, koje nikako nije mogla predvideti analiza. Počinjemo od negativnih: raznovrsna salata, i ako je dobro nikla, nije razvila lišće, već je odmah udarila u seme. Pasulj nije rodio, već je nikao, jedva životario. Luk nije dao povoljnih rezultata, nije se razvijao. Ali grašak i bundeva bili su pomahnitali. Oni su rasli tako brzo, da je trebalo napr. i čupati bundeve, pošto su počele ozbiljno ugrožavati semcnište u rasadniku. Grašak je stalno rađao; bilo ga je sakupljeno 5 vreća. Krastavci su obilno rodili, a paradajs se veoma lepo razvio i rodio. Vrlo su lepo ponele paprike, babure i ljute. Na taj način posetioci iz Sarajeva bili su čašćavani doručkom od krastavaca i paradajsa, a desertom od jagode i maline. Mi još ne znamo, otkuda je i da li je slučajna ovakva razlika u povrću, naročito s obzirom na to, da je bilo posejano na istim parcelama. Svakako dragoceno je iskustvo stečeno i na osnovu njega u jesen je bilo posađeno još oko 8.000 strukova jagode između redova šumskog drveća, više od 1.000 strukova maline, nešto ribizle, ogrozda i pitomog lešnika. Za 1937. godinu stavljen je u izgled opit sa povrćem u većim količinama, na rentabilnoj osnovi za prodaju. Plasman voća i povrća u Sarajevu potpuno je obezbeđen. Seljaci u okolici Sarajeva ne bave se gajenjem povrća i ono se dovozi izdaleka železnicom. Stoga je ono prekomerno skupo, a nije uvek sveže. Sarajevska pijaca lako će primiti sve povrće i voće sa površine od bar 10 ha. Stoga naše povrće, i ako se prodaje po pijačnim cenama, imaće u svoju korist razliku troška za transport železnicom i svežinu, što predstavlja glavni uslov za voće. Teško je staviti određene prognoze, ali po predviđanju stručnjaka agronoma neće biti čudo, ako u prvoj godini uloženi kapital dade 10%. A 10%, i to prve godine, mnogo je. Toliko ni izdaleka ne daju ni banke. Pri tome treba uračunati i to, da su bar 90% uloženog kapitala (računajući i obradu) progutale šumske sadnice i investicije i da ovaj utrošak idućih godina potpuno otpada. Zatim treba znati, da je uzeta u rad za melioraciju najgora zemlja, koja u ovom reonu postoji i da je na prvobitnu obradu utrošeno 70% kapitala: da će se svake godine taj utrošak smanjivati, a dohodak povećavati. Na osnovu toga nije nikakva utopija predvideti amortizaciju kapitala za 7—8 godina. Ponavljamo, da to neće biti samo amortizacija, jer kao čist dohodak ostaće još i šuma. V. Troškovi. Rashodi stanice, izraženi samo u dinarima, ne mogu dati jasnu sliku i služiti kao jedan utvrđeni pojam. Visina radničkih nadnica u raznim krajevima kretala se između 10 i 30 dinara. Takođe je velika razlika u cenama stajskog dubriva. Sem toga radovi su se izvodili na teret banovinskog fonda za javne radove i kao takvi imali su socijalno obeležje. Priliv nezaposlenih bio je u Sarajevu dosta velik u 1936. god., ali oni nisu bili naviknuti na ovakav rad, bili su veoma slabo odeveni, drhtali su od hladnoće i nisu mogli dati normalan efekat rada, što sve takođe treba uzeti u obzir. Stoga, pored utroška u dinarima, naveden je rashod po količini radne snage i utro 654 |