DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1937 str. 35 <-- 35 --> PDF |
lišćem sklop, koji dozvoljava dosta veliku uštedu na prašenju i zalevanju. Malina, pored toga što je rentabilna, stvara takođe brzo sklop i nezamenljiva je za vrste, koje traže bočnu i delimičnu zasenu odozgo, a ne može smetati, pošto se podrezuje svake godine na 70 cm. Drugačije stoji! stvar sa voćkama, koje su po neki put konkurenti, a ne pomagači za mladu sastojinu. Ali zbog toga svejedno ne smemo da se odreknema voćaka kao visoko rentabilnih kultura. Kako voćnjak u mnogom pogledu igra blagotvornu ulogu šume, rasejaćemo po površini voćke pojedinačno ili u grupama na svim podesnim mestima, tako da one budu ravnopravni član šumske porodice. Pri tome kroz prve 3 godine šumsko drveće neće smetati voćkama, a posle toga treba vršiti prorede u neposrednoj blizini voćaka, u koliko će im biti potreban prostor. Zato se prve godine mogu slobodno saditi šumske sadnice bez naročitog obzira na voćke. Na našoj oglednoj stanici pri sađenju je ostavljen prostor oko voćke od 1—2 metra u krugu, što je potpuno dovoljno za sada s obzirom na to da su to patuljaste voćke ili kordoni, kojima je potrebno mnogo manje mesta no obično. Razume se, da je ovde više u pitanju kvalitet nego kvantitet, te su zato birane naskuplje stolne vrste. Na oglednoj stanici posađeno je 90 voćaka po izboru banovinskog referenta za voćarstvo g. inž. Mežana i pod njegovim nadzorom. Ove su voćke u 1936. g. odlično napredovale. U jesen su posađene i patuljaste voćke i kordoni, svega 30 komada, a za proleće 1937. god. poručeno je 60 patuljastih voćaka. Jagoda (oko 900 džbunova) i malina (oko 800 komada) bile su posađene radi probe, ali rezultat je bio iznenađujući, pa čak i za agronome, koji nisu ni izdaleka očekivali takav uspeh. Malina se digla kao šuma na visinu od 1,50, obrazovala je na nekim mestima i sklop i oživljavala je teren bujnim zelenilom. Malo posle toga ona je procvetala i već u prvoj godini dala plod. Nije ga doduše bilo mnogo, svega 20 kg., ali lepog slatkog ukusa i dosta krupnog. Da nije bilo izvanrednih ranih mrazova, početkom oktobra moglo je biti i do 100 kgr. ploda, jer ogroman broj ploda nije mogao sazreti! i ostao je na džbunu zelen. Inače malina ne daje plod prve godine, a sem toga 1936. godina bila je izuzetno nepovoljna baš za malinu: suviše hladna i sa manjim, no obično, vegetacionim periodom. Prema tome izgleda, da se malini ovde naročito sviđala nega i mesto. Jedan od naših šumara uskliknuo je, kada. je došao na stanicu: »Izgleda, da ovde sve treba zasaditi malinom i pokupiti novac, a tek posle pošumiti.« I jagoda je, tako reći, prevazišla samu sebe. I ako prve godine, pa još posađena u proleće, ona po pravilu ne može dati plod, ona je prešla preko svih pravila i dala odličan rod, svega oko 40 kgr. Takve jagode u isto vreme prodavane su na sarajevskoj piaci po 8 dinara kgr, a malina po 10—12 dinara. Pored roda dala je jagoda 3.200 novih džbunova, veoma razvijenih, daleko jačih od onog minijaturnog rasada, što ga daju voćarski rasadnici. I ribizla je dobro napredovala, ali dala je neznatnu količinu ploda, svega nekoliko grozdova na svakom džbunu. Sa mnogo manje nade i vere pristupilo se sejanju povrća i to u najmanjim količinama iz onih porcija, što ih prodaju semenarske radnje. Ovde su prognoze agronoma bile veoma pesimističke i da, ne daj Bože, ne »ošteti državu«, rukovalac radova nabavio je na svoj račun nekoliko 653 |