DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1937 str. 34 <-- 34 --> PDF |
rike 5 din. Prema tome po ovom inventarisanju sadnice bi stajale po pijačnim cenama oko 26.000 dinara, a utrošeno je računajući i trošak za seme, koji je bio vrlo visok, oko 3.500 dinara. 8. Štetočine su u neverovatno velikom broju bije navalile na oglednu stanicu. Mravinjaci, koji su se množili Sa sve većom brzinom, krtice, rovac i´ poljski miševi predstavljali su pravu napast. Najopasnija je bila navala lisnatih vaši svakojakih vrsta, koje su u glavnom raznosili mravi. Vaši su napadale ne samo na voćke, već i na katalpu, bagrem, a u velikim količinama i na bor i omoriku. Ista pojava na boru ove godine bila je i na drugim mestima, naprimer na Zlatiboru. Upotreba nikotina (kao sredstva, koje se smatra kao klasično) nije dala nikakvih rezultata, i ako se pokušavalo sa različitim koncentracijama i kombinacijama, sa zelenim sapunom i si. Nikotin nije škodio insektima. U ostalom to se dešava više puta i mnogi voćari digli su ruke od nikotina. Afidon u normalnoj proporciji delovao je, ali slabo i tek 2—3%-ni rastvor afidona uništavao je insekte, ali nije uništavao jaja, a u nekim slučajevima i štetno je delovao na pupove i lišće. Stoga je trebalo više puta ponavljati prskanje afidonom i posle svakog prskanja nakon nekoliko časova ispirati afidon vodom, da ne bi naškodio biljci. U maloj količini pojavio se oidium, ali je bio suzbijen sumpornim prahom. Najbolje rezultate dali su lepljivi pojasevi, gde su se mogli upotrebiti. Od ostalih mera protiv štetočina preduzeto je bilo skupljanje i paljenje lišća u jesen. Zahvaljujući merama preduzetim protiv štetočina nije bilo osetne štete, ali najviše je nastradao baš crni bor. On je teško podnosio afidon i vaši, gde su se pojavile u većim količinama, potpuno su zaustavile prirast terminalnog pupa. Nikako nisu stradali od štetočina crveni hrast, srebrna jela i brest. 9. Rentabilität. U pitanju rentabiliteta stanica je postavila sebi određen cilj i zadatak: stvaranje rentabiliteta putem uvođenja uzgrednih rentabilnih međukultura, koje će amortizovati kapital uložen u pošum- Ijavanje. To bi značilo, da po amortizaciji, odnosno povratku uloženog kapitala, ostaje šuma. Ma kolike vrednosti bila, ona će predstavljati čist prihod, besplatnu premiju. To je ideal, koji se trudi da postigne ogledna stanica i da dokaže mogućnost ostvarenja toga ideala. Za koje će se vreme moći postići taj zadatak? Na ovo pitanje tačan odgovor može dati samo konačan rezultat ogleda, ali moguća je nada, da će se amortizacija ostvariti za 7—8 godina. Razume se, na ovo pitanje treba gledati sa trgovačkog gledišta. Ne treba ništa ispustiti iz vida pri ostvarivanju prihoda. Ovde dolaze u obzir ne samo kulture voća, povrća i lekovitih biljaka, već i uzgoj ukrasnog drveća i džbunja za prodaju, cveća i svega onog, što može dati meliorirano zemljište. Ali baš zato mora se ići sigurnim putem i sve isprobati u manjim količinama. To usporava i zadržava rad stanice, zahteva više vremena za obrt kapitala, ali donosi elemente sigurnosti. Pri uvođenju rentabilnih kultura primenjen je princip, da se sve mere za rentabilne kulture moraju iskoristiti i za podizanje šume. To se može postići samo sadnjom u redovima. Pri odstojanju redova šumskog drveća od 1 do 2 metra uvek ima dovoljno mesta za gajenje izvesnih kultura. To su u prvom redu jagode i nisko povrće, zatim džbunje, kao što su malina, ribizla, ogrozd, a posle toga dolaze u obzir patuljaste voćke. Pored davanja dohotka jagoda već druge godine obrazuje svojim 652 |