DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
ŠUMARSKI LIST 12/1937 str. 33 <-- 33 --> PDF |
do jedne slamke na dan, ali tada, nažalost, kobila je crkla. Sadnica je živi organizam i kao takav zahteva izvesnu količinu hrane, pića, vazduha i sunca. Ako koji od ovih faktora smanjimo ili uskratimo preko minimuma, dobivamo slabi, nerazvijeni organizam sa neznatnom vitalnom snagom i slabo otporan protiv svih nedaća u životu. Najglavniji deo aparata za ishranu (žilje), ako je slabo razvijen, ne može dati biljci mogućnost za opstanak u nepovoljnim prilikama, koje biljka može prebroditi samo onda, ako ima veću mogućnost za iskorišćavanje hranjivih sastojina. Maleni rasadnik ogledne stanice osnovan je na principu, da se odgoje dobre, snažne, jako razvijene sadnice. Nisu primjenjivane kakve naročite metode sem metoda poznatih svakom šumaru, ali one su bile provedene pažljivo i sistematski. Zemlja je bila prekopana na 45 cm., očišćena od korova i umereno pođubrena stajskim đubretom. U toku leta bio je obavljen potreban broj prašenja, plevljenja i zalevanja. Krajem jeseni dobivene su jake i zdrave sadnice sa razvijenim sistemom žila. Visina sadnica iznosila je: kod gledičije 60 — 80 cm., kod hrasta crvenog 30—35 cm., kod katalpe 35—45 cm., kod berberisa 25 cm., kod omorike srebrne 2—6 cm. Semenište rasadnika imalo je svega: gledičije 4.530 kom., hrasta 4.430 kom., berberisa 3.850, omore 770, katalpe 522, svega 14.100 komada. Sem toga stratificirano je seme lipe i jasena. Pred setvom seme je metnuto u vodu na nekoliko dana. I ako je potapanje semena u vodu još sporno pitanje, iz prakse se može videti, da kvašenje semena pred setvom ipak ubrzava klijanje. Iz pregleda vrsta, s kojima je raspolagala stanica, vidi se, da nedostaje velik broj vrsta, koje bi svakako trebalo uzeti u obzir. Ova je praznina popunjena u proleće 1937., za koje je već poručeno u malim količinama od po 50 komada različitih vrsta šumskog drveća, svega 45 vrsta. U jesen 1936. već su posađene: pseudočuga, japanski ariš, libocedrus i gingko. Do sada je kao najbrojniji uveden hrast, iz razloga što postoje razlozi za mišljenje, da okolina Sarajeva spada u bonitet hrasta, a ne crnog bora. Na istoj nadmorskoj visini oko samog Sarajeva postoje lepe hrastove šume, a i brest ovde ima dobar habitus. Ako navedeni intenzivni način negovanja u rasadniku zahteva nešto veći izdatak, nego što je uobičajeno, treba uporediti i rezultate sa običnim uzgajanjem, kada se mlade biljke prepuštaju korovu, suši i obrazovanju tvrde kore. U ovom poslednjem slučaju trebalo bi vremena, da se postignu navedene visine sadnica: za gledičiju 2—3 godine, za hrast 3 godine, za katalpu i berberis 2 godine. Ako se izračunaju troškovi za održavanje rasadnika još kroz 1 godinu, a u nekim slučajevima i kroz dve (sa režijom, platom svom mogućem osoblju), dobiva se ista cifra od jedne sadnice, samo s razlikom da smo izgubili u vremenu 1—2 godine. Potrebno je takođe uzeti u obzir slučajeve, kad od nedostataka nege u rasadniku uginu sadnice i onda će razlika biti poš veća. Nisu bez interesa pijačne cene sadnica u rasadniku ogledne stanice. One su uzete iz cenovnika privatnih preduzeća (»Šuma« kod Zagreba, Šaša Stare kod Mengeša, Hiršl kod Subotice i dr.). Ove su cifre potpuno realne već stoga što su privatni rasadnici čisto trgovačka preduzeća i kao takva ne bi uzgajala sadnice, da nisu imali prođe odnosno rentabiliteta. Za indeks je uzeta visina sadnice. Sadnica hrasta stoji 1—50 din., gledičije 0,25 din., berberisa 3—5 din., katalpe 5 din., sr. orao 651 |