DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu




ŠUMARSKI LIST 12/1937 str. 33     <-- 33 -->        PDF

do jedne slamke na dan, ali tada, nažalost, kobila je crkla. Sadnica je
živi organizam i kao takav zahteva izvesnu količinu hrane, pića, vazduha
i sunca. Ako koji od ovih faktora smanjimo ili uskratimo preko
minimuma, dobivamo slabi, nerazvijeni organizam sa neznatnom vitalnom
snagom i slabo otporan protiv svih nedaća u životu. Najglavniji deo
aparata za ishranu (žilje), ako je slabo razvijen, ne može dati biljci mogućnost
za opstanak u nepovoljnim prilikama, koje biljka može prebroditi
samo onda, ako ima veću mogućnost za iskorišćavanje hranjivih
sastojina.


Maleni rasadnik ogledne stanice osnovan je na principu, da se odgoje
dobre, snažne, jako razvijene sadnice. Nisu primjenjivane kakve
naročite metode sem metoda poznatih svakom šumaru, ali one su bile
provedene pažljivo i sistematski. Zemlja je bila prekopana na 45 cm.,
očišćena od korova i umereno pođubrena stajskim đubretom. U toku
leta bio je obavljen potreban broj prašenja, plevljenja i zalevanja. Krajem
jeseni dobivene su jake i zdrave sadnice sa razvijenim sistemom
žila. Visina sadnica iznosila je: kod gledičije 60 — 80 cm., kod hrasta
crvenog 30—35 cm., kod katalpe 35—45 cm., kod berberisa 25 cm., kod
omorike srebrne 2—6 cm. Semenište rasadnika imalo je svega: gledičije


4.530 kom., hrasta 4.430 kom., berberisa 3.850, omore 770, katalpe 522,
svega 14.100 komada. Sem toga stratificirano je seme lipe i jasena.
Pred setvom seme je metnuto u vodu na nekoliko dana. I ako je potapanje
semena u vodu još sporno pitanje, iz prakse se može videti, da
kvašenje semena pred setvom ipak ubrzava klijanje.
Iz pregleda vrsta, s kojima je raspolagala stanica, vidi se, da nedostaje
velik broj vrsta, koje bi svakako trebalo uzeti u obzir. Ova je
praznina popunjena u proleće 1937., za koje je već poručeno u malim
količinama od po 50 komada različitih vrsta šumskog drveća, svega 45
vrsta. U jesen 1936. već su posađene: pseudočuga, japanski ariš, libocedrus
i gingko. Do sada je kao najbrojniji uveden hrast, iz razloga što
postoje razlozi za mišljenje, da okolina Sarajeva spada u bonitet hrasta,
a ne crnog bora. Na istoj nadmorskoj visini oko samog Sarajeva postoje
lepe hrastove šume, a i brest ovde ima dobar habitus.


Ako navedeni intenzivni način negovanja u rasadniku zahteva nešto
veći izdatak, nego što je uobičajeno, treba uporediti i rezultate sa
običnim uzgajanjem, kada se mlade biljke prepuštaju korovu, suši i obrazovanju
tvrde kore. U ovom poslednjem slučaju trebalo bi vremena,
da se postignu navedene visine sadnica: za gledičiju 2—3 godine, za
hrast 3 godine, za katalpu i berberis 2 godine. Ako se izračunaju troškovi
za održavanje rasadnika još kroz 1 godinu, a u nekim slučajevima
i kroz dve (sa režijom, platom svom mogućem osoblju), dobiva se ista
cifra od jedne sadnice, samo s razlikom da smo izgubili u vremenu 1—2
godine. Potrebno je takođe uzeti u obzir slučajeve, kad od nedostataka
nege u rasadniku uginu sadnice i onda će razlika biti poš veća.


Nisu bez interesa pijačne cene sadnica u rasadniku ogledne stanice.
One su uzete iz cenovnika privatnih preduzeća (»Šuma« kod Zagreba,
Šaša Stare kod Mengeša, Hiršl kod Subotice i dr.). Ove su cifre
potpuno realne već stoga što su privatni rasadnici čisto trgovačka preduzeća
i kao takva ne bi uzgajala sadnice, da nisu imali prođe odnosno
rentabiliteta. Za indeks je uzeta visina sadnice. Sadnica hrasta stoji
1—50 din., gledičije 0,25 din., berberisa 3—5 din., katalpe 5 din., sr. orao


651