DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1937 str. 31 <-- 31 --> PDF |
vrućim vetrovima i suvim vazduhom. Dne 1. oktobra prirast se naglo završava usled prerano nadošlog snega i hladnoće. Valja napomenuti, da je po brzini prirasta brest na trećem mestu između svih šumskih vrsta na stanici. Brže od bresta rasla je bela vrba u pleterima i bagrem u ogradi, ali ni jedno ni drugo nije mnogo prestiglo brest: dnevni maksimalni prirast vrbe iznosio je 3 cm., a bagrema 2,2 cm., takode u prvoj polovini avgusta. Veći prirast kod vrbe objašnjava se vlažnim prolećem i vlažnom prvom polovinom leta. Sem toga peščani, nešto plodni nanos još u rano proleće popunio je pletere i stvorio povoljne prilike za vrbu, koja je dala prve godine srednji prirast od 1,75 mt., a maksimalni od 2,03 mt. Velik je prirast dalo pruće rakite u pleterima (do 1,30 m.). Ariš je plemenito drvo i radi brzog rastenja zaslužuje svaku pažnju. I on je pokazao svoju veliku ljubav prema stajskom đubrivu, ali skoro nikakvu prema veštačkom (si. 7.). Ni kod njega se nije mogao ustanoviti maksimum stajskog đubreta, pošto je pri povećanoj količini đubriva dao sve to više prirasta. Pri tome je dozvoljavao svake eksperimente, kao napr. duboko unošenje đubriva i zaokružavanje žila đubrivom. U ovom slučaju čak je dao najveći prirast i to na 52 cm. iznad normale. Na mineralna dubfiva nije reagirao nikako, ni pozitivno ni negativno. Ali il u ovom slučaju ne mogu se izvoditi zaključci, pošto su minerali unošeni kasno, svakako ne na vreme. Sem toga oni mogu da deluju i kasnije, sledeće godine. Najveći prirast, protivno drugim četinjarima, dao je u avgustu mesecu. Lipa je jako reagirala na đubrivo i negovanje, i to samo na stajsko (si. 6.). Razlika od normalnog prirasta iznosi 60 cm. Bez negovanja odnosno sa minimalnim negovanjem nije pokazala volju za napredak, već je samo životarila. Rezultat je važan zato, što lipa u svojoj ranoj mladosti raste veoma sporo. Inače se većim delom jako razgranala i liči na džbun. Ako se pak sudi po sumarnom prirastu, računajući i bočni, lipa je dala najveći prirast. Veoma će biti interesantni ogledi sa podrezivanjem bočnih grana. Tačan proces prirasta ariša i lipe najbolje se vidi iz diagrama. Crni bor nije pokazao nikakav napredak i nije se odazvao ni na negu, ni na unošenje đubriva. Sa borom je bilo izvedeno više pokušaja, koji su svi ostali bez rezultata ili su čak imali i negativan rezultat. Stajsko đubre u manjim i srednjim količinama zajedno sa sistematskim prašenjem dalo je takvu neznatnu razliku u prirastu, da se ona ne može ni smatrati kao merodavna. Veće količine stajskog đubriva, one iste koje su doprinele najvećem prirastu kod lipe, kod bresta i kod ariša, na bor su delovale čak negativno. Pri upoređivanju prirasta crnog bora starog 5 godina utvrđeno je pri ogledu sa 2.500 komada sledeće: bez negovanja visina prirasta iznosi 21 cm., sa srednjom količinom stajskog đubriva (od 3—5 kgr.) prirast je 25 cm., sa kalijevom soli 19 cm., čilskom salitrom 22 cm., a sa većom količinom stajskog đubriva (od 10—15 kgr.) prirast iznosi svega 17 cm., dakle je manji nego normalan. Mladi bor (od 3 i 4 godine starosti) ponašao se isto tako. Ovu je pojavu prerano objašnjavati, naročito s obzirom na to, što je i na boru, koji uopšte nije bio ni diran, bio prirast mnogo manji nego u 1935. godini, a isti je slučaj sa kulturama crnog bora u bližoj okolini, na kršu zvanom »Grdanj«. koji se nalazi na istoj visini, a severno od Sarajeva. Naprotiv, kulture južno 649 |