DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1937 str. 30 <-- 30 --> PDF |
je jedna od najvažnijih vrsta pri! pošumljavanju. Brzo raste, poboljšava tlo, izdržljiv je prema suši, ne bira zemljište, ima veoma gust i razgranat sistem žilja i odlično služi za osiguranje strmih padina i nasipa. Često se može videti u bujicama, kako zadržava odronjavanje i obrazuje ćelo brdašce oko sebe. Iz diagrama (si. 4 i 5) vidi se, da je veoma zahvalan na nezi. Sadnice u datom slučaju bile su neverovatno zakržljale; u rasadniku su rasle bez ikakve nege, te se nisu ni opažale u gustom korovu, o čemu svedoči prosečna visina sadnice od 2 cm. Ovaj je brest posađen u martu većim delom u jame, a manjim delom u redove sa razmakom od 1,60. Prvi diagram pokazuje rast bresta u jamama sa različitim đubrivom uporedo sa razvitkom u redovima uz intenzivnu negu i uopšte bez nege. U poslediijem slučaju bila je ipak primenjena najneophodnija nega za održavanje u životu, a to je prašenje (tri puta). U ovom slučaju, koji se smatra kao normalan, kao uporedna jedinica, prirast je iznosio 12 cm. Primenom svih mogućih metoda u redovima iste sadnice dale su prirast od 1.32 mt. Te su se mere sastojale u unošenju 15 kgr. pregorelog stajskog dubriva i u zalivanju 3 puta gnojnicom u julu, te u prašenju skoro posle svake kiše. Tom prilikom nije se mogao utvrditi optimalni maksimum stajskog dubriva, pošto je brest nezasitljivo gutao sve količine i dao prirast proporcionalno količini dubriva. I u literaturi brest je zabeležen kao proždrljiv prvih godina. Isto tako nije osetljiv ni u pogledu vremena unošenja dubriva, već se svaki put odazivao kao dresiran konj. Drugačije je sa veštačkim đubrivom. Verovatno usled suviše kasnog unošenja, reagirao je na kalijevu so nešto povećanim prirastom, svega za 8 cm. Sa salitrom povećanje prirasta iznosilo je 12 cm. Ali svuda, gde su kalij i salitra unošeni po drugi put, oboleo, čak je izgubio i lišće i oporavio se tek posle 30 dana, ali nije nadoknadio izgubljeno vreme. Na taj način brest se pokazao kao veoma disciplinovan predstavnik šumskog drveća. Najveći intenzitet prirasta zabeležen je u avgustu, kada je dnevno iznosio po 2 cm. Jedina rđava, ali prirodna navika kod bresta — poznata svima, koji su imali s njim posla — to je obligatno »spavanje«. Ovde je spavao odnosno stagnirao u prirastu skoro ceo mesec jun. Peroid stagnacije obično traje 15—20 dana, ali u ovom slučaju bio je povećan suvišnim kišama i hladnoćom tla. Svega je brest dao maksimum prirasta u iznosu od 132 cm. ili 120 cm. iznad normale, za koju se ovde računa prirast sa minimalnom negom. Ova je brojka značajna s obzirom na objekat ogleda: mikroskopske sadnice od 2—3 cm. visine, koje se po sađenju nisu ni primećivale na terenu. Podzemni deo bresta, koji igra veoma važnu ulogu, nije zaostao u razviću za stabljikom. Dubina guste mreže žila odgovarala je visini stabla. I na brestu se vidi, koliko je potrebna nega odnosno intenzivna obrada zemlje za brzo podizanje. Unošenje dubriva daje najveći efekat tek u slučaju, ako je skopčano sa odgovarajućom obradom. Interesantno je zabeležiti dane najvećeg prirasta kod bresta. On je počeo 13. avgusta i iznosio je toga dana 1,8 cm. Od 14. pa do 17. avgusta iznosio je po 2,0 cm. dnevno, 18. avgusta bio je 1,9 cm. i padao je sve do 25. septembra. Posle 25. septembra prirast je bio neznatan. Naglo opadanje intenzivnosti prirasta, koje se vidi na diagramu, izazvano je sušom, jakim 648 |