DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1937 str. 29 <-- 29 --> PDF |
i prirast većim delom ispod srednjeg. Gotovo sve sadnice, koje su bile kaldrmisane, uginule su. Sa neznatnog broja, koji je ostao živ, kaldrma je skinuta. Svega je živih sadnica ostalo 2.830, te su one uzete za ogled. Sledeća po broju bila je omorika sa 4—6 godina starosti, svega 778 komada. Omorika je bila veoma zakržljala, jedva se videla iznad zemlje sa bledo-žutim iglicama il ništavnim prirastom, oko 1—2 cm za 1935 god. Jasena belog (4-godišnjeg) bilo je 646 sadnica, zakržljalih sa visinom od 20 cm. Ove su tri vrste uzete u ogled na sledeći način: nekoliko stotina komada presađeno je u redove na uže ogledno polje sa celokupnim prekopavanjem zemlje, a za ostale na terenu unosilo se različito đubre i prašilo se od 3 do 20 puta u toku vegetacionog perioda. Za bor i omoriku primenjeni su svi načini negovanja i đubriva, a za jasen samo u ograničenom obimu: minimalne količine stajskog đubriva i prašenje. Sem toga uzeto je u ogled 45 komada ariša starog 5 godina. Od novih sadnica bilo je posađeno u redove i u jame: 1-god. bresta 2.811 sadnica sa visinom od 2 cm, veoma zakržljalog, 2-god. ariša sa visinom od 25 cm 422 komada, 2-god. lipe slabe il zakržljale sa visinom od 5 cm. 1.097 komada, sve iz rasadnika na Trebeviću (okolina Sarajeva nadmorska visina 1100 m). Iz rasadnika Poljoprivrednog odelenja u Butmiru, 400 m nadmorske visine uzeto je: Kestena pitomog 322 komada (jednogodišnjeg) sa visinom 25 cm, oraha 10 komada, žalosne vrbe sa visinom 1,50 m 54 komada, maline ožiljene 828 komada, divljeg kestena 1-godišnjeg, sa visinom od 20 cm, jagode 923 komada, trešnje divlje sa visinom od 60 cm. 173 komada, voćaka raznih kalemljenih 90 komada, duda 1-godišnjeg sa visinom 20 cm. 26 komada, raznog džbunja 48 komada, ruža 10 komada. Iz privatnog rasadnika »Šuma« u Zagrebu nabavljeno je: hrasta crvenog 35 komada, daiine 24 komada, lespedeze 10 komada. U ogradi i vetrobranima posađeno je: bagrema 1-godišnjeg 2.470 kom., džanarike 2.880 kom., divlje breskve 2.046 kom., kanadske topole 220 komada, sve iz rasadnika Poljoprivrednog odelenja. Sem toga . komada 6-godišnje kalemljene srebrene omorike. Pri generalnom pregledu rezultata za 1936. god. pada u oči, da su neke vrste dale neočekivane rezultate, napr. lespedeza bikolor. To je džbunasta leptirnjača sa gustim lišćem i vrlo lepe spoljašnjosti. Za nas je egzota. Ona je dala prirast od 1.50 mt. sa srednjom negom i nešto stajskog đubriva i procvetala je. Žalosna vrba posađena je u udolicil; nije bila dubrena, već samo prašena i prekopavana. Srednji prirast za godinu iznosio je 1 mt. Neočekivano dobro primila se nežna »Picea kosten«, koja je posađena na otvorenom, jako vetrovitom položaju i dala je normalan prirast. Prvi utisak leti 1936. god. za svakog posetioca ogledne stanice bio je taj, da su ovde vrlo dobre prilike za malinu i divlju trešnju (si. 3). Zelene pruge maline videle su se izdaleka. Ali malina je dobila potrebnu negu i đubre, a trešnja se razvijala bujno pri svakim prilikama. Čak i đubre, kako ćemo dalje videti, nije učinilo takav efekat kao za druge vrste. Najgore je prošao kesten, kako pitomi! tako i divlji. Njemu je vrlo slabo pomoglo negovanje i đubrenje, što se može objasniti time da ne podnosi vetrovit položaj. Pri detaljnom pregledu svake vrste ogledna stanica dala je sledeće konkretne rezultate za vegetacionu periodu u prvoj (1936.) godini: Brest 647 |