DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1937 str. 28 <-- 28 --> PDF |
sadnika, ali samo u slučaju ako se rasadnik ne nalazi na odstojanju većem nego jedan dan transporta. Mana ove sadnje je ta, da je ona skuplja (ali ne za mnogo) od obične, pri svim drugim istovetnim uslovima i prilikama. A prednosti su velike: najglavnija je da nismo vezani za kratkotrajno i varljivo proleće, ne treba se žuriti ili se bojati preranog nastupa jesenskih mrazova ili kasnog proletnog mraza. Jedan od uslova za uspeh, kao što je rečeno, je blizina rasadnika. Ali ovo nije kakav naročiti, specijalni uslov, pošto se i inače, kada su u pitanju veće površine za pošumljavanje, uvek isplati osnovati makar privremeni rasadnik u blizini kompleksa određenog za pošumljavanje. U ovom slučaju mogu se saditi! sadnice i sa većim korenjem. Inače, sadnja ne stoji mnogo skuplje nego obično, jer jedan dobar izvežban radnik može izvaditi i posaditi oko 100 komada dnevno, naravno u već spremljene jame. Dakle po tim principima bila je izvođena dotična sadnja. Pri nadnici od 22 dinara sadnja svake sadnice stajala je 40 para. Sadnja je potpuno uspela; šta više, posle sađe.nja prirast je postao intenzivniji. Tako napr., sadnice su imale sledeći srednji prirast do 1. oktobra: hrast 10—15 cm, ariš 15—25 cm, brest 25—30 cm, lipa 20 cm, katalpa 10 cm, gledičija 15 cm. Najmanji je prirast pokazao bagrem sa svega 5 cm. Ako se veličina ovog prirasta uporedi sa sadnicama, koje su ostale u rasadniku, to je prirast presađenih sadnica bio redovno za 40% veći. S obzirom na broj presađenih sadnica ovde ne može biti kakve slučajnosti, ali se ne može ni hitati sa kakvim određenim zaključkom. Mogla bi da se postavi pretpostavka, da su na ovom mestu sadnice dobile više hrane i prostora, što međutim nije tačno. pošto je rasadnik bio dobro nađubren, a sadnice nisu bile u sklopu. U položaju takođe nema razlike. Ovom prilikom vodilo se računa o tome, da izvestan broj sadnica ostane na novom mestu u istom položaju prema jugu, kako što je to bilo u rasadniku, a ostale su sađene tako, da su promenile svoj položaj za 90° ili za 180°. Nikakve uočljive razlike krajem vegetacione periode između ovih sadnica nije bilo. Najbolje su reagirali na sadnju ariš i! hrast, koji su dali relativno najveći prirast. Hrast je na novom mestu izbacio treći za ovu sezonu lastar, što nije bio slučaj sa sadnicama ostavljenim u rasadniku. Najveći je gubitak dala katalpa (3%), koja se redovno »žalila« i klonula lišćem, a za 3 dana počela da se oporavlja podignuvši lišće. Ovo je teško objasniti, pošto je katalpa bila sasvim mlada — u stvari nije bila ni godinu dana stara. Odmah posle »žalbi« podnetih od strane katalpe pažnja je bila udvostručena i katalpa je sađena sa još većim busenjem, tako da žilje nikako nije bilo dirnuto, ali ove mere nisu promenile situacijukatalpa je uvek opuštala lišće posle sađenja. Ovakav slučaj nije se desio sa drugim vrstama. 6. Vrste. U proleće 1936. god. pri početku radova nije se moglo birati odnosno nabavljati sve poželjne vrste sadnica, već su u glavnom nabavljene vrste, s kojima su raspolagale šumarske i poljoprivredne ustanove oko samog Sarajeva. U ogled su bile uzete i one vrste, koje su već bile zatečene na samom terenu. Od ovih poslednjih najviše je bio zastupljen crni bor u starosti od 3 do 6 godina. On nije uspeo nikako na čistim izlazima verfenskih slojeva, a na plodnim mrljama imao je habitus 646 |