DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1937 str. 27 <-- 27 --> PDF |
izgubile svoje proletno lišće i bolovale su oko 40 dana, ah su se ipak primile, poterale novo lišće i u avgustu već su osvežavale okolinu svojim zelenilom. Gubitaka nije bilo. Razume se, da ovakovi slučajevi ni najmanje ne predstavljaju primer, kojemu treba sledovati, jer su neki šumari i suviše skloni verovanju, da će se sadnice »primiti« i u ovakovom slučaju, dok se može lako desiti, da se ne prime. Ako se pak prime, treba imati u vidu, da suviše mnogo gube na prirastu i na ćelom habitusu. Taj gubitak ne može se nadoknaditi, te se u ovakovom. slučaju stavlja u pitanje sav uspeh na pošumljavanju. Interesantan je ogled letnje sadnje, koju je stanica izvela sa 2.800 sadnica počev od 31. jula u toku najvećih vrućina i pri kulminaciji vegetacije. Za tu sadnju (sa busenjem) upotrebljeni su: 1) hrast crveni, posejan u martu, srednje visine od 20 cm; 2) ariš trogodišnji sa visinom od 40 cm; 3) brest dvogodišnji u visini od 60 cm; 4) bagrem trogodišnji u visini od 1,20 m; 5) lipa trogodišnja u visini! od 45 cm; 6) katalpa jednogodišnja u visini od 25 cm; 7) berberis jednogodišnji u visini od 15 cm; 8) gledičija jednogodišnja u visini od 45 cm. Svega je upotrebljeno 2.800 sadnica. Sadnja, sa manjim brojem radnika i sa prekidima, trajala je do 25. avgusta, a bila je izvođena prema ovim principima: Uzduž brazde u leji, kao i obično, iskopa se rov u dubini žila sadnice. Jedan radnik zabada ceo aršov što dublje na odstojanju od oko 10—15 cm od sadnice malo koso u pravcu prema donjem delu glavnog korena sadnice. U isto vreme drugi radnik čvrsto drži aršov sa druge, suprotne strane. Prvi radnik naginje lopatu tako, da odvali prizmu zemlje na lopatu drugog radnika. Izvađene na ovaj način sadnice sa busenjem slože se na dasku ili tezgu ili kolica i prenose se na mesto sadenja, gde se spuste u ranije spremljene jame istih dimenzija, kakve ima izvađeni busen. Nije mnogo važno, ako se busen na putu raspukne ili raspadne, što se često dešava, već je važno da prilepljena na sitnim žilicama zemlja ostane netaknuta. Neophodno je potrebno brzo prenošenje, da se ne bi zemlja oko žila osušila. Da li je potrebno prethodno zalivanje sadnice, zavisi od strukture zemljišta, jer je na izvesnim vrstama mnogo lakše sačuvati busen od raspadanja u suvom stanju nego u mokrom. Sem toga treba ispuniti sledeće uslove: 1) Sadnice ne smeju biti starije nego obično pri pošumljavanju t. j . već prema vrsti od 1 do 3 godine. 2) Ako nema vode, ne srne se vršiti sadnja u toku većih vrućina. Naprotiv, žega ne onemogućava sadnju, ako u blizini ima kakav izvor ili nalazište vode, tako da se može odmah po sadnji zaliti svaka sadnica. 3) Ako je zemlja vlažna, može se saditi i bez zalivanja, ali u ovom slučaju treba paziti da bude što bolji spoj izvađene zemljane prizme sa zidićima iskopane jame. 4) Kao i pri običnoj sadnji, poželjno je baciti u iskopanu jamu plodniju zemlju. Stoga širina jame može biti za 30 cm, a dubina za 15 cm veća od busena. 5) Obavezno je proprašiti oko sadnice već drugog ili trećeg dana. Odmah ne treba to raditi, jer je potrebno pričekati prvo sleganje zem ljišta. Ako je na dnu jame kamen, treba ga razbiti Čeličnim štapom. 6) Što manjil put treba da prevali sadnica posle vađenja. Ovde veliku prednost imaju manji, privremeni rasadnici u blizini kulture. Pri povoljnim uslovima može se izvršiti i sadnja sadnicama iz udaljenih ra 645 |