DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1937 str. 22 <-- 22 --> PDF |
da je red sadnica udaljen od drugog reda za 1,60 mt. Ove brazde mogu se nazvati približnim izohipsama. One se protežu okomito na glavni pravac pada nagiba, tako da samo u glavnom pravcu odgovaraju izohipsama. Kako idu paralelno i pravo po talasastoj površini nagiba, donekle se spuštaju i podižu od tačnog pravca izohipse. Od vodoravnih jaraka imaju i sledeću razliku: jarci imaju udubljenje za zadržavanje vode, a površina pantljike ostaje ista, kao što je bila i ranije. U jarcima pri idealnim uslovima postiže se potpuno zadržavanje taloga i, što je najglavnije, ravnomerno po celoj izohipsi. Preko pantljika voda protiče bez zadržavanja i koncentriše se, kao i ranije, u padinama i udubljenjima, tako da pantljika nije svuda podjednako okvašena. Sa tehničkog gledišta prave izohipse imaju veću vrednost i mogu se upotrebiti i na strmim terenima, ali one su mnogo skuplje od pantljika. U izohipsama površina je obrađena na 80%, a u pantljikama na 38%. Ima slučajeva, u kojima se mogu primeniti isključivo izohipse, na pr. na Sedreniku na terenima sa sterilnim verfenskim slojem, pošto ovde treba iskopati rov i doneti plodnu zemlju. Pored navedenih načina obrade, jedna manja površina od 1000 kv. mt. sa nagibom od 50% duboko je prekopana u cilju proučavanja ispiranja i odnošenja takvog prekopanog tla i rešenja; pitanja, da li će gusto posađene sadnice moći zaustaviti taj proces ispiranja. Ovde će biti posađene veće količine brzo rastućeg džbunja (oko dve trećine), a jedna trećina drveća, sve u redovima po izohipsama. 3. Đubrivo. Za ogled, a naročito s obzirom na uvođenje rentabilnih kultura u toku 1936. god. ograničili smo se na primenu stajskog goveđeg đubreta, 40% kalijeve soli i čilske salitre. Pri uvođenju đubriva nismo se mnogo oslanjali na hemijsku analizu, koja pokazuje prisustvo izvesnih elemenata (jedinjenja) u zemlji, ali ne daje sigurnih podataka, da li su ta jedinjenja u formi pristupačnoj za biljke. U ostalom i agronomi pri određivanju optimalnog »maksimuma« više se oslanjaju na eksperimenat, nego na analize. Analiza prema tome daje samo generalni pravac u određivanju dubriva. Najviše je upotrebljeno stajsko đubre, koje je više manje univerzalno. Transport stajskog đubriva stajao je najviše. Na licu mesta, u selu, seljaci su tražili 2—3 dinara za »tovar«, koji iznosi 100 do 120 kg, a sa transportom na konjima nitko nije hteo dati ispod 10 dinara tovar, što znači, da je u datom slučaju podvoz stajao 80% celokupne cene. Inače je đubre bilo dobrog kvaliteta, pregorelo i crno, na izlomu masno. Navedene cifre ne mogu biti podjednake za sva mesta, već naprotiv u raznim reonima u veliko će se razlikovati u zavisnosti od udaljenosti i od stanja puteva. Kako je stajsko đubre kabasto, ono iziskuje dosta troškova i za raznošenje po parcelama i redovima. Ali ipak ono ostaje kao najbolje za sve vrste kultura i ne može biti potpuno zamenjeno nikakvim veštačkim đubrivom. Sem toga stajsko đubre zagrejava zemlju i poboljšava fizičku strukturu, što se ni u kom slučaju ne može postići sa veštačkim đubrivom. I ako nabavka stajskog đubriva predstavlja najveću stavku u rashodima ogledne stanice, njegova je upotreba skoro obligatna, pošto u slučaju podizanja rentabilnih kultura ono nosi na sebi sav mogući rentabilitet preduzeća. Njegova je potrošnja relativno vrlo velika. Naprimer, za 150 voćaka potrebno je cko 1 vagon đubriva. Za oglednu stanicu bilo je nabavljeno oko 10 vagona. 640 |