DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 12/1937 str. 20     <-- 20 -->        PDF

dana ponovno riljanje i rastresivanje, zatim prekopavanje na 30 cm
dubine. Pri obradi zemljišta zemlja iskopana iz jama ostala je napolju u
toku dvaju zimskih meseci. U martu je vraćena u jame, a gde je na
površini bilo nešto korova i tragova plodnijeg zemljišta, ovaj je sloj
bačen unutra, u jamu. Za jame sa potpuno sterilnim tlom polovina jame
popunjavana je plodnijom zemljom, donesenom sa strane, a druga, gornja
polovina bila je zasuta istim, iskopanim materijalom.


DIAGRAM


PRIRASTA SADNICA U RE DO VIM/ PREMA /RSTJ BUBRIVA ZA 1936g


I


h.đib ira


iß-jA VI


1 ´


´ m .\. |


./1 P s


.1 »/ Ar11 STbh.>


VI y M Siu NI.. Il APf II II .9


.1


i c s !9.iL


ta) ,-
. «


´ 1 **


/
y


»0


/
/
„ i


in h
70
/
i
. f´


"7 — -—


be7 ..<~IY


´


y


«0 s


/ /


5 jf /
/ V


.´


/ / /
30 / f


/ /


20


s
/


»
´.


0 — ... k~» " >


JUNI 1 JUL/ i AUGUST i. SEPTEMBAR lOHTOBAR 1


´ SI. 5. Prirast 1-god. bresta u redovima sa totalnom obradom zemljišta i različitim
vrstama đubriva. Jasno se vidi uticaj veštačkog đubriva: do kraja avgusta salitra i
kalijeva so čak usporavaju prirast, a povećavaju ga tek posle avgusta, kada je očigledno
nastupila potpuna asimilacija. Ipak je razlika malena i iznosi svega 10 cm.


Površina totalno prekopana za tako zvano uže ogledno polje, na
kojem se ispitivao uticaj različitog đubriva, stalno se držala u razrahljenom
stanju, tuko da je bilo izvršeno 20 prašenja u toku vegetacionog perioda
odnosno posle svake kiše. Zemlja u krugovima nad jamama prašila
se u jednoj četvrtini svih jama tri puta, što je bilo upravo toliko, da
ne bi uginule biljke od tvrde kore, koja se obrazovala posle svake kiše
i pucala pukotinama od oko 30 cm u dubinu. Jedna trećina jama bila je
prašena 6 puta, a ostatak 12 puta. Relativno velik broj prašenja izazvan
je naročitim sastavom zemljišta i mnogobrojnim, iznad normale, kišama.


Pored toga u naročit ogled uzeta je bila površina od 0.6 ha, koja je
bila pokrivena korovom. Korov je bio posečen oštrim lopatama na dubinu
od 10—15 cm i sve ovo busenje pažljivo isprevrnuto sa korenjem
prema gore. Kada je posečen korov (posle dva meseca) uginuo i pojavio
se novi, zemljište je bilo ponovo prekopano na dubinu od 40 cm. Na taj
način uginuli korov, korenje i mladi korov bio je zakopan u zemlju na
30—40 cm dubine. Ova je površina zasađena šumskim sadnicama u redovima
u oktobru 1936. godine i spremljena za intenzivnu kulturu povrća.
U januaru 1937 god. sva je površina pokrivena stajskim đubretom.


638