DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1937 str. 17 <-- 17 --> PDF |
vetrovima, jer se nalazi kod same vododelnice, u proleće i leto ovde besne jaki vetrovi. Njihov je vladajući pravac jugoistočni. Promené temperature vide se iz diagrama (si. 2). Prema podacima Meteorološkog zavoda u Sarajevu srednji godišnji talog iznosi 941 m/m. Od 1901. pa do 1935. godine najniža temperatura bila je u januaru 1905. godine (— 22, 6), a najviša (+35, 1) u avgustu 1907. godine. Trajanje snega iznosi prosečno godišnje 44 dana, pri čemu je najmanji broj dana sa snegom u maju (0,3 dana), a najveći u januaru (10 dana). Bez snega su meseci jun, jul, avgust i septembar. Mesečni je maksimum taloga u oktobru (110 m/m), a minimum u avgustu (53 m/m). Najveća izmerena količina taloga iznosila je 176 m/m i to u martu 1908. godine, a najmanja (15 m/m) bila je u novembru 1902. godine. DIAGRAM MAKSIMALNE I MINIMALNE DNEVNE TEMPERATURE, MINIMALNE TEMPERATURE ZEMLJE I PROCENTA OBLAČNOSTI ZA 1916 god SI. 2. Ovde treba učiniti jednu opasku: naime, oborine na Sedreniku nisu baš sasvim iste kao u Sarajevu. Više je puta u toku 1936. godine opažano, da se kišni oblaci isprazne u kotlinu Sarajeva i da kiša ne dođe do Sedrenika. Zbog visinske razlike od 450 m i temperatura je u glavnom niža nego u Sarajevu. Ova okolnost jako utiče na trajanje vegetacionog perioda. Može se smatrati, da početak vegetacije na Sedreniku zadocnjava za mesec i po dana u poređenju prema vegetaciji u kotlini Sarajeva. Tako je bar bilo u 1936. godini. U toku zime magla je na Sedreniku izuzetna, dok je Sarajevo pokriveno maglom. Inače je ovde magla, odnosno niski oblaci, čest gost u jesen i tada se dešava, da u isto vreme, kad je Sarajevo obasuto sunčanim zracima, ovde je gusta magla, koja zna da se zadrži i po ceo dan. Iz svega ovoga vidi se, da su ovde najnepovoljnije prilike za vegetaciju, t. j . sterilno zemljište sa rđavom fizičkom strukturom i relativno kratak vegetacioni period. Stoga ovaj kompleks predstavlja tipičnu vrstu neplodnog zemljišta u kombinaciji sa svim ostalim negativnim uslovima za vegetaciju i on može biti pretvoren u plodno zemljište samo putem primene intenzivnih metoda melioracije. U glavnom, kao 635 |