DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1937 str. 16 <-- 16 --> PDF |
već odavna. Na samom kompleksu bilo je 1930/31 godine posađeno više hiljada sadnica, u ogromnoj većini crnog bora. Od ovog pošumljavanja ostalo je 1936. god. živih sadnica 4.545, koliko je tačno izbrojeno. Kompleks je još ranije bio podeljen na dva dela, koja su zasebno ograđena, verovatno stoga, što je između tih delova izrađen seoski put, kojim se međutim nitko ne služi. U donjoj parceli ima znakova postepenog pomeranja gornjeg sloja, odnosno klizanja, te je stoga ovde ranije bila izvršena mestimična površna drenaža primitivnim otvorenim rovovima. Gornji deo kompleksa predstavlja (izgleda) veliku naplavinu. Geološka formacija sastoji se od trijasa sa debelim verfenskim slojevima iz kremenih peščanika. Tlo je kiselo, bez kreča. Samo u jednoj probi, koja je zbog sadržine željeza crveno obojena, nalaze se tragovi kalcijevog karbonata. Tlo je nastalo raspadanjem peščanika. U ovom šarenom peščaniku u većim količinama ima oblutaka od kremena sa tinjcem (liskunom). Oblutci obrazuju slojeve na dubini od oko 2 mt., a inače su svuda rasejani. Ovo potpuno sterilno tlo svojom strukturom ima svojstva teške, hladne i! nepropustljive gline-ilovače. Ima mestimično produkata raspadanja vapnenog laporca. Kišnica dugo vremena ostaje u jamama i prirodnim udubinama, skoro nikako ne ponire prema dole i stvara težak glib, blatnjavu kašu. Ova voda održava se na površini u toku celog proleća do maja ili juna. Već time su radovi jako otežani, pošto se sadnice neminovno moraju saditi u blato, u vodu, jer se svaka iskopana udubina odmah napuni vodom. Tlo sadrži razne hidrookside gvozda, te je obojeno u sve nijanse crvene boje, pa i u plavo-zelenkaste. Po prestanku proletnih kiša, čim nastupe topli dani, ova se glina osuši za kratko vreme i pretvori! naglo u tvrdu kao beton koru, svu ispucanu dugačkim i dubokim pukotinama. Ovako stvrdnutu glinu veoma je teško razbiti pijukom. Prema tome na ovom tlu stvara se najgori vodni režim za sve kulture. U proleće biljke stradavaju od suvišnih količina hladne vode, čak i istrule pokatkad, a potom naglim skokom prelaze u uslove najgore suše. Prema tome ovde su teški uslovi za opstanak i hidrofila i kserofila, a naročito prve godine, kada su žile izdaleka donesene biljke mrtve, nerazvijene, oštećene i podložne svakoj bolesti. Na čistim izlazima ovih verfenskih slojeva ne raste ništa. Inače na površini ima razbacanih mrlja sa nešto plodnijom zemljom, koja je nanesena vetrovima u toku mnogih godina i zadržana u prirodnim udubinama. Debljina je takvog sloja oko 20 cm., ali je i on isto tako kiseo. Ovde imamo tipične predstavnike kiselog tla, od kojih su najizrazitiji: Calluna vulgaris, Carex flava, Potentilla tahernaemontani, Sieglingia decumbens. Na donjoj parceli, gde se obrazovalo plodnije zemljište, ima predstavnika vrsta: Scabioza leucophylla, Achillea millefolium, Bellis perennis, Dorycniüm herbanum, Sherardia arvensis, Centaurea scabioza, Sanguisorba minor, Thymus pulegioides, Plantago lanceolata, Senecio vulgaris, Cirsium acaule i drugih »skitnica«. Od predstavnika džbunja najviše ima na takvim mestima neizbežnog juniperusa, niskog i zakržljalog, nekoliko komada divljih krušaka, a dole na relativno najboljem zemljištu ligustruma, kupine, gloga i crnog trna. Temperatura se ovde menja naglim skokovima; proleće je uvek hladno. Kako je ovaj kompleks otvoren sa svih strana i izložen jakim 634 |