DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu




ŠUMARSKI LIST 12/1937 str. 15     <-- 15 -->        PDF

Dosad nije bilo govora o veštačkom natapanju kultura. Razume
se, ako za to ima mogućnosti, treba je iskoristiti do kraja. Svaki izvor,
bunar, potok dobro je došao za kulturu. Ako toga nema, potrebno je
iskoristiti kišnicu sa sliva putem dovođenja niskim nasipima. Ali se
mora pretpostaviti najgore, naime da na datom kompleksu nema vode
niti mogućnosti za njeno dovođenje i stoga svaka ogledna stanica mora
izdeliti veći kompleks i obratiti najveću pažnju na iskorišćavanje onih
taloga, koji na površinu padaju neposredno s neba.


Ovi principi služili su kao baza, na kojoj je osnovan rad na oglednoj
stanici.


IV. Ogledna šumsko-meliorativna stanica kod Sarajeva.
1. Opis. U »Politici« od 13. juna 1936. uzašla je kratka beleška sa
fotografijom o osnivanju šumsko - meliorativne stanice kod Sarajeva.
Sada već imamo mogućnosti dati kolegama tačniju sliku o tome.
SI. 1. Kućica ogledne šumsko-meliorativne stanice na Sedreniku.


Ogledna stanica »Sedrenik« (si. 1) nalazi se u neposrednoj blizini
(na odstojanju od 5 km) od Sarajeva, a na mestu, zvanom »Pašino Brdo«
i na turističkom (pešačkom) putu iz Sarajeva prema turističkim domovima
u Prijepoljskom i Bukoviku, gde se priređuju smučarske utakmice.
Površina, koja je uzeta u rad i ograđena bodljikavom žicom,
iznosi 4 ha. Najniža kota ovog kompleksa je 861, a najviša 930. Oravitira
u glavnom na jugoistok. Reljef je nepravilno valovit, izrovan kako
prirodnim udubinama, jamama, nepravilnim terasicama i jarugama tako
i veštačkim vojničkim šančevima, napravljenim u toku rata. Pored toga
ovaj kompleks presečen je aktivnom bujicom »Sedrenik«. Radovi na
uređenju ove bujice započeti su 1932. godine i još nisu završeni. Gornji
deo kompleksa ima blag nagib prema jugoistoku, istočni deo gravitira
prema istoku, a zapadni i južni prema jugu. Donji deo kompleksa je u
obliku levka okrenutog širokom stranom prema jugu. Kompleks je zaokružen
velikim površinama golog krša, na čijem se pošumljavanju radi


633