DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1937 str. 14 <-- 14 --> PDF |
se na üzvesnom međusobnom odstojanju, naprimer na svaka 3 metra, ostavi po jedna stobljika nepotsečena, ona se razvija u drvo i relativno brzo daje plod. , Ima i mnogo drugih vrsta, koje ulaze u obzir za stvaranje žive ograde. Žive ograde pored svoje direktne uloge veoma su važne kao vetrobrani. Zato je najbolja ona vrsta, koja daje mnogo lišća i gusto sklopljene grane. Na svakoj kulturi treba stvarati pored živih ograda i vetrobrane pruge od istih odnosno od najboljih vrsta, koje ovde stvaraju živu ogradu. Naročito važi to za položaje sa jakim vjetrovima. Ovakve vetrobrane pruge zadržavaju sneg i ´vlagu, smanjuju snagu vetra, a pored toga mogu služiti kao međe za pojedine parcele, čime se stvara lak pregled i nadzor nad kulturama. 3. Obrada zemljišta neophodan je i bitan uslov za svako uspešno pošumljavanje krša i goleti, naročito za brzo podizanje sastojina, ali je ujedno i najskuplji element pri uzgajanju šuma. Svakako ovde postoji jedan minimum obrade, pri kojem se koliko toliko osigurava život sadnica. Mora se uzeti u obzir, da uvek važi princip: koliko dajemo, toliko i dobivamo, jer opstanak biljke, njen razvitak, prirast, u prvom redu zavisi od nege, a to je obrada tla. Najbolji je i najintenzivniji način obrade zemljišta totalno prekopavanje, riljanje, odnosno duboko oranje (gde je moguće) celokupne površine i to u jesen. Mnogo slabiji rezultati postignu se delimičnom obradom, u koju spadaju u glavnom: jame sa manjim ili većim prečnikom, pruge, a na strmim nagibima vodoravni jarci, jame u šahu, brazde i kvazi-vodoravne pruge. Na svaki način potrebno je, naročito prve godine, prekopavanje i prašenje u cilju sačuvanja vlage, asimilacije azota iz vazduha i aeracije zemlje. Jedino na ovaj način moguće je uspešno se boriti sa sušom i drugim opasnostima, koje prete životu mlade biljke. Kao glavni razlog neuspeha u pošumljavanju navodi se suša. Izgledalo bi prema tome, da se nalazimo u nekom pustinjskom području sa nedovoljnom količinom godišnjih taloga. Međutim to nije tako. Skoro svuda imamo dosta oborina i to čak iznad normale potrebne za opstanak kultura. U južnoj Srbiji i Bosni srednji je godišnji talog iznad 900 m/m, u Zetskoj banovini i na Primorju mnogo više od 1000 m/m. Vlage ima dovoljno, samo je treba umeti raspodeliti i sačuvati. A to možemo učiniti prašenjem. Idealno bi bilo prašenje posle svake kiše. Što je manji broj prašenja, to je manji uspeh. Prašenje mestimično obrađenih površina takođe će dati slabije rezultate. Detaljno o ulozi i značenju prašenja navedeno je u mnogobrojnim člancima g. inž. Španovic a u »Šum. Listu«. 4. Đubrenje, odnosno unošenje hranljivih sastojaka u zemlju, jedan je od moćnih faktora u brzom podizanju šuma. Ovo je intenzivan, ali i skup način negovanja, pošto unošenje dubriva zahteva i odgovarajuću obradu, a naročito regulisanje vlage. Pri unošenju dubriva treba po mogućnosti üzbegavati skuplji materijal, ali ipak pre svega dolazi u obzir stajsko đubre. Skupoća stajskog dubriva veoma varira u pojedinim krajevima, a naročito je skup njegov transport, čija je cena mnogo veća od cene samog dubriva. Veštačko je đubrivo u tom slučaju mnogo jeftinije. Tako naprimer, upotreba čilske salitre, kalijeve soli ili nitrofcskala stoji zajedno sa transportom svega od 5 do 10 para po sadnici. 632 |