DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1937 str. 13 <-- 13 --> PDF |
obraste korovom, izložena je jakoj insolaciji i presušivanju. Koje onda čudo, ako ovakva 7-godišnja »sastojina« ugine od suše za 1 dan. A da je bila u sklopu, ne bi uginula. Dakle sklop, i to sklop pod svaku cenu i što pre, mora biti geslo brzog pošumljavanja, naročito krša i goleti. Čim se dobije sklop, sudbina i dalji život mlade sastojine osiguran je. Organizam sastojine stvoren je i kao takav on će se uspešno boriti sa svima prirodnim nedaćama. Tada otpada potreba negovanja mladih sadnica. Sklop već štiti tlo od neposrednog udara kiše i time sprečava utabanjivanje tla, štiti ga od neposrednog dejstva sunčanih zraka, od isparivanja i osušivanja, što je naročito važno baš u prvo vreme razvijanja mlade sastojine. A ovo je sve bar 90% uspeha, jer naše kulture sa 90% ginu od suše. Zadatak je ogledne stanice utvrditi optimalni prvobitni obrast, odnosno broj sadnica za 1 ha i način raspodele sadnica. Ovamo spadaju i ogledi sa živim ogradama i vetrobranima. U ovom slučaju mora se saditi veoma gusto, da bi sadnice obrazovale jedan živi zid i što pre vršile svoju funkciju. Kako za živu ogradu dolazi ograničen broj vrsta, interesantno je studiranje tog pitanja ad hoc. Najproširenija kod nas vrsta za živu ogradu, to je svima poznata gledičija. Ona dozvoljava svakojake eksperimente obrezivanja, može se doterati u džbun i u visoko drvo, stvara gustu ogradu sa trnjem. Za brzi prirast traži negu, odnosno dobro zemljište. Bez toga zakržlja. Ima jake iglice (trnje). Ali još je bolji od gledičije eleagnus angustifolia, donekle poznat pod imenom dafine. Podnosi i rdavo zemljište, neverovatno je otporan, raste mnogo brže od gledičije i ima sva dobra svojstva gledičije, a ne pati od mrazova. Takođe ima tvrdo trnje i predstavlja savršeno neprolaznu ogradu i za stoku i za ljude. Daje mnogo lišća. Naročito je interesantan sistem žilja, koji je veoma razgranat. Kako pored svega toga ima lepu spoljašnost, a lišće mu je srebrnasto-bele boje, kod nas se preporučuje i uvršten je u red ukrasnog džbunja, i ako treba da posluži za korisne svrhe. Trebalo bi skrenuti pažnju kolegama šumarima, da ovu vrstu uvedu u rasadnike. Seme njegovo sporo klija i potrebna je stratifikacija u pesku. Veoma važnu ulogu vrši na aktivnim bujicama, pošto jako veže tlo gustom mrežom korenja. Ne ugine čak ni onda, ako se zemljište ispira i gornji deo korena ostane u vazduhu. Ima jaku izbojnu snagu i može se razmnožavati i reznicama, ali je ove potrebno ožiljiti u rasadniku. Stoka ga ne jede. Ligustrum nema trnja i ne obrazuje tako lepu i neprolaznu ogradu kao prve dve vrste. Upotrebljava se u varošima i parkovima više kao ukrasna ograda. Pri pošumljavanju više vredi kao terajuća vrsta. Ma klura se može preporučiti kao tipična vrsta za živu ogradu, ali je ona nežnija od gledičije i eleagnusa. Kako je kod nas sada proširen bagrem i nalazi se u većini rasadnika, može se i on upotrebiti za živu ogradu, ali ima svoje mane: retko lišće i retke udaljene grane, rado zakržlja, zahteva negu, kada je gusto zasađen. Za dobar prirast kao žive ograde potrebno je dubrenje na mršavom tlu i obrada pruge oko ograde. Stoka ga rado jede sve i pored trnja, što ga na sebi ima. Apsolutno je po trebno svake godine regulisati ga podrezivanjem. Interesantna je upotreba džanarike za živu ogradu. Ovakvih ograda ima dosta u Srbiji. Teže podnosi podrezivanje, ali jedanput pod sečena duže vremena raste kao džbun. Jako je zahvalna na negu. Ako 631 |