DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1937 str. 11 <-- 11 --> PDF |
Jedan je od glavnih zadataka brzog pošumljavanja izbeći taj kritični period mladosti, slabosti i čekanja, izbeći gubljenje vremena. Treba dakle, prvo, smanjiti do minimuma taj period stagnacije, a drugo, taj smanjeni period osigurati od gubitaka. Ako ovaj period obično traje, već prema vrsti drva, 5 do 10 godina, treba da ga skratimo na dve godine, to znači da stvorimo, tako reći, 7—10 godišnju kulturu za 2 godine. Neki će reći, da je to nemoguće ili preterano. No ogledna stanica kod Sajeva svedoči u korist ove teze, t. j . da je potpuno moguće podizanje »ekspresnih« šuma. Sve to na kraju krajeva i nije ništa novo. Ne otkriva se ovim neka Amerika. Bilo je već mišljenja naših stručnjaka u korist ove teze (Spario vić, Marić, Qriinwald i dr.); samo ona nisu obratila na sebe pažnju naše šumarske javnosti, jer nisu bila sistematski izvedena i na delu. 1. Izbor vrsta. Pri izboru vrsta, koje treba da se uzimaju u ogled, treba se rukovoditi izvesnim činjenicama i izostaviti vrste, koje nikako ne mogu vegetirati na datom položaju, kao na primer vrste, koje nikako ne podnose mrazove. Vrste, za koje se zna, da će uspevati, treba uzeti u većim količinama. Egzote, odnosno ono, što se zove egzotama, za koje se ne zna nešto određeno, bezuslovno treba uzeti, ali prethodno u manjim količinama. Neke egzote mogu dati iznenađujuće rezultate. Pri izboru sadnica treba praviti razliku između biljaka iz drugih rasadnika i biljaka iz svoga rasadnika, gde su se biljke već prilagodile lokalnim prilikama. To znači, da po pravilu ogledna stanica mora imati svoj rasadnik. Bezuslovno, za najširi eksperimenat dolaze u obzir domaće vrste i to ne samo brzo rastuće. Džbunje je moćan faktor u brzom podizanju šuma. Ono brzo raste, stvara pokrov, zasenjujući glavnu vrstu. Pored zaštite tla od insolacije džbunje stvara bočnu zasenu za glavne vrste i time ubrzava prirast u visinu glavne vrste. Primeniti ovaj način unošenja džbunja moguće je samo u redovima. Najbolje je uzeti bar tri glavne vrste. Ovde mogu biti dva načina. Džbunje mora biti u neposrednoj blizini glavne vrste — oko kojih 50 cm u samom redu. Ili se pak pravi red glavne vrste i red terajuće vrste. U prvom slučaju terajuća vrsta odmah počinje vršiti svoju ulogu; u drugom samo kroz izvesno vreme. Primena jednog ili drugog načina zavisi, razume se, od vrsta drveća i od tla. Do punog izražaja doći će ogled sa primenom dvospratnog zasenjivanja putem uvođenja dveju vrsta džbunja: niskog i visokog. Niski džbun sadi se pored glavne vrste, a pored njega visoki. U tom dolazi formula, kao naprimer: hrast — berberis — ligustrum — berberis — hrast — berberis — ligustrum i t. d. Visoko džbunje može se zameniti po nuždi i drvećem, na pr. bagremom, ali u tom slučaju rastenje terajuće vrste potrebno je regulisati kresanjem. Ovakova se raspodela osniva na tome, da je glavni zadatak terajućih vrsta taj, da putem zasenjivanja sa strane teraju glavnu vrstu u visinu. Ali terajuća vrsta ne srne da zaseni glavnu ozgo, jer veći broj naših lišćara nepovoljno reagira na takvu zasenu. Niski džbun, kao što je navedeno, ne raste brzo u visinu, ali odmah stvara bočnu zasenu, pošto se nalazi u neposrednoj blizini od hrasta. Zadatak drugog, visokog džbuna, koji je znatno dalji od hrasta, jeste stvaranje bočne zasene kroz 2—4 godine, za koje će vreme glavna vrsta, terena od niskog džbunja, porasti izvan domašaja niskog džbunja. Terajuće vrste ili sastavljaju donji sprat mlade šume ili se uklanjaju. 629 |