DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1937 str. 10 <-- 10 --> PDF |
4. Obrada zemljišta: a) mestimična, samo u krugu jame; b) prekopavanje na različitu dubinu; c) minimalni i optimalni broj prašenja; d) opseg prašenja; e) zalevanje i natapanje i suva kultura. 5. Dubrivo: stajsko i veštačko dubrivo; količine i vreme unošenja. 6. Vreme sadnje. 7. Troškovi pojedinih načina pošumljavanja (apsolutni i relativni) u vezi sa postignutim rezultatima. 8. Unošenje rentabilnih međukultura i rezultati. Sadnice moraju biti zabeležene, numerisane i merene u izvesnim periodama. Mora se tačno ustanoviti cena dužinske jedinice prirasta bez negovanja i sa negom. Ovo je pitanje kardinalno. Vreme zrelosti šume veoma je važna stvar. Pitanje rentabiliteta zavisi od turnusa iskorišćavanja šume. Naravno, nije svejedno, da li će šuma dostići zrelost za 40 ili 70 godina. Prema tome i u pitanju troškova pošumljavanja puca onda sasvim drugi vidik, jer se ne radi samo o trošku po jednoj sadnici, a bez obzira na njen kvalitet i količinu prirasta. Nije važno samo to, koliko dajemo za pošumljavanje, već i to, koliko i šta dobivamo za taj novac. Ako jedna sadnica bresta stoji 50 para, a dala je prirast od 10 cm, platili smo za 1 mt. prirasta 5 dinara. Ako smo za negu iste takve sadnice bresta utrošili 2 dinara, a dobili prirast od 1.30 mt, onda 1 mt prirasta stoji .45 din. ili tri put manje od »jeftinog« pošumljavanja od po pola dinara za sadnicu. Tome treba dodati još i to, da ako plaćamo za sadnicu »skupo«, onda nemamo gubitka. A pri »jeftinom« pošumljavanju gubitak je obligatan bar za 30%. U ovom slučaju metar prirasta stoji ne 5, već 7 dinara, ne govoreći o tome, da će iduće kompletiranje zadoeniti za godinu dana. Navedene cifre nisu maglovito-teorijske pretpostavke, već su stvarne. One su uzete iz podataka ogledne stanice kod Sarajeva za 1936. godinu. Reći će se: ali nadalje će »jeftina« sadnica rasti besplatno. No kako i koliko će vremena rasti? Pa i njegovanje sadnice ne traje večito. Stvaranje sklopa u tom pogledu bila bi vremenska granic a intenzivnog negovanja. Negovanjem može se postići sklop za dve godine. Ovo se odnosi ne samo na lišćare, već i na četinare, u kojima se sklop postiže unošenjem brzo rastućeg džbunja. Kritičan period skoro svake šumske kulture, radi veoma sporog razvijanja sadnica jeste period prvih godina. Skoro sve sadnice »spavaju « prvih 5—10 godina. Ne govoreći o boru, taj je isti slučaj na pr. sa hrastom. Posle 5 godina on se jedva vidi iz zemlje i njegova je visina dobra, ako je stigla do 60 cm. Dakle period mladosti: to je period čekanja, stagnacije, izgubljeno vreme. U ranijoj mladosti ima najviše gubitaka ... Najsudbonosnija je prva godina, već stoga što se sadnica podvrgla operaciji vađenja, transporta, neizbežnog sušenja na putu i t. d. Ona je pri toj operaciji više ili manje ranjena. Prve godine sadnica se ne može razvijati, jer mnogo snage upotrebljava na lečenje rana, obrazovanje novog tkiva. Tek druge i treće godine sadnica počinje svoje normalno razvijanje, ali kako taj proces ide veoma sporo, a sadnica je malena i slaba, ona ne može podneti kakve ozbiljnije prirodne nedaće, od kojih je suša najglavnija. Zato se i dešava, da inače uspele 5—7 godišnje kulture totalno ginu od relativno kratkotrajne suše, jer korenje nije stiglo na dovoljnu dubinu i nalazi se u gornjem presušljivom sloju. 628 |