DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1937 str. 45 <-- 45 --> PDF |
SAOPĆENJA ZAKLJUČCI II. MEĐUNARODNOG ŠUMARSKOG KONGRESA ODRŽANOG U BUDIMPEŠTI U SEPTEMBRU 1936. GODINE. Na prvom međunarodnom šumarskom kongresu, ikoji je održan 1926. godine u Rimu, izražena je želja, da se ovakvi kongresi češće održavaju i ovlašten je Međunarodni institut za agrikulturu u Rimu, da se brine za ostvarenje ove želje. Prošlo je međutim punih deset godina, dok je došlo do saziva novog kongresa u septembru 1936 g. u Budimpešti. Nisu nam poznati razlozi ovom zakašnjenju; biće da su u vezi sa sličnim poteškoćama, koje su stajale na putu i kod provedbe raznih zaključaka ovog kongresa, a o kojima nam opširnije govori jedan izvještaj ovog Instituta, predan učesnicima II. kongresa.1 Ovaj izveštaj daje interesantan prikaz o međunarodnoj šumarskoj solidarnosti, pa ćemo iz toga izveštaja izvaditi nekoliko navoda, koji će biti od važnosti za oeenjivanje i shvaćanje rada budimpeštanskog kongresa;. Prvi međunarodni šum. kongres sastao se pod istom egidom kao i drugi: »da se pomoću međunarodne saradnje osigura izvesna ravnoteža između proizvodnje i potrošnje drveta i da se raspravljaju druga važna pitanja, koja su u vezi sa napretkom šumske proizvodnje, trgovine i industrije«. Kada je prva sekcija kongresa u Rimu pod predsedništvom lorda Lowata konstatovala očajno stanje statistike u šumskoj privredi, koja bi zapravo trebala da dade osnovicu za proučavanje spomenute ravnoteže između proizvodnje i potrošnje drveta, pa prema tome i za međunarodnu saradnju, zaključeno je da se pri Međunarodnom institutu u Rimu osnuje samostalan bir o za međunarodnu šum. statistiku. Troškovi toga biroa procenjeni su na jedan milion lira, ali se docnije uvidelo, da se može početi rad i sa 500.000 lira. Tu sumu trebalo je da osiguraju sve zainteresovane zemlje. Šta se međutim dogodilo? Samo devet zemalja odazvalo se pozivu ovog instituta (Belgija, Cireneika, Kolumbija, Egipat, Finska, Mađarska, Italija, Poljska i Švajcarska) stavivši na dispoziciju svotu od 70.000 dinara, dakle jedva sedmi deo potrebne svote. Docnije se odazvala još Francuska i Rumunija, ali je sve to bilo premalo, da se stavi u pokret jedan institut onih razmera, kako je to zamišljeno na prvom međunarodnom šum. kongresu. Kraj takvog stanja stvari Međunarodni institut za poljoprivredu odlučio je, da vlastitim sredstvima i sa spomenutom pripomoći pojedinih zemalja pristupi realizovanju želja prvog šum. kongresa i mesto nameravanog samostalnog instituta osnovana je sekcija međunarodnog instituta za poljoprivred u u Rimu . Ova sekcija započinje rad, koji se razvijao u daleko skromnijim razmerama, nego je bilo zamišljeno, služeći se u glavnom anketama, prikupljajući dokumentaciju iz pojedinih zemalja, izrađujući metodiku rada2 i publikujući materijal 1 Institut International d´Agriculture, L´activité de la Section de Sylviculture de l´Institut International d´Agriculture (Rome) et les voeux, résolutions et recommandations du Ier Congres International de Sylviculture (Rome 1926). Rome, 1936. 2 U pogledu glavnog zadatka, izrade međunarodne šumarske statistike, novi institut se ograničio na prerađivanje i sređivanje materijala sakupljenog u pojedinim zemljama i na proučavanje metodike rada. God. 1932 publikuje šum. statistiku za 31 zemlju, 1933 prvi Godišnjak međunar. šum. statistike, a 1937 i drugi Godišnjak , koji sadrži važne stat. podatke za 90 zemalja. Osim toga stupa u kontakt sa Med un aro d. institutom za statistiku i s njime u zajednici obrazuje mešovitu komisiju, koja je sastavila svoj projekat za izradu međunar. šumarske statistike. Ovaj projekat, zajedno sa definicijama pojmova i klasifikacijom, prihvatio je međunar. statistički kongres, održan u Ateni u oktobru 1936. Ovako prihvaćen program rada poslan je pojedinim državama na prihvat. 599 |
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1937 str. 46 <-- 46 --> PDF |
O pojedinim pitanjima raspravljanim na kongresu u svojim redovnim i vanrednim pu blikacijama.3 Ovim izveštajem nastoji Međunar. institut za poljoprivredu da skine sa sebe odgovornost, što za proteklih deset godina nisu realizovani u celini zaključci prvog kongresa, te da je prebaci na dosta labilan osećaj međunarodne kolaboracije u šumskoj privredi. Kao što je već običaj kod sličnih sastanaka, solidarnost se oseća samo za vreme samog sastanka, a kao posledica ostaje po koja rezolucija. Ove obično ostaju samo na papiru, ako nema sankcija za njihovu provedbu. Usled toga se na drugom kongresu povela reč o osnutku novog stalnog organa, koji bi u zajednici sa već postojećim međunar. šum. organizacijama (Međunar. poljopr. institut u Rimu, Međunar. savez šum. pokusnih stanica i Međunar. komite za drvo u Beču, C. I. B.) i delegatima pojedinih nacionalnih komiteta sačinjavao trajnu organizaciju za sistematsko pripravljanje sličnih kongresa i efikasnu provedbu donetih zaključaka. Na osnovu spremljenog materijala na peštanskom kongresu i docnijeg sastanka u Budimpešti osnovan je ovaj novi forum sa geeistem u Berlinu. Što se tiče samog drugog međunar. šumarskog kongresa, taj ´je održan u Budimpešti od ..—14 septembra 1936 g. neposredno iza kongresa Međunar. šumarskih pokusnih stanica. U vezi s jednim i drugim kongresom održana je cela serija naučnih ekskurzija. Održan je pod patronatom regenta Mađarske Nj. V. Nikole Horthy-a. Kongresu je predsedavao predsednik mađarskog šumarskog udruženja bar. Kl. Wald bot t u zajednici sa biv. min. poljoprivrede i predsednikom Međunar. instituta za poljoprivredu u Rimu bar. Giac. A c e r b o m i biv. predsednikom vlade i gen. direktorom šuma u Finskoj Ca j an der om. Na kongresu uzelo je učešća preko 300´ šumarskih stručnjaka iz 37 država, među njima mnoge istaknute veličine poznate u svetskoj šumarskoj literaturi i privredi. Otvaranju kongresa u svečanoj dvorani Akademije nauka prisustvovao je regent N. Horthv sa članovima vlade i diplomatskog kora, posle čega je bilo svečano primanje u mramornoj dvorani kraljevskog dvora u Budimu. U vezi s kongresom bilo je više svečanih primanja: u Narodnom kasinu, kod Ministra poljoprivrede g. Daranyi-a, u raznim poslanstvima itd. Program rada ovog kongresa podeljen je bio u deve t sekcija : 1) Statistika, politika, zakonodavstvo i socijalne ustanove; 2) uređenje šuma, nastava i šum. istraživanja; 3) trgovina drvetom i ostalim šum. proizvodima; 4) iskorišćavanje šuma i šum. industrija; 5) mehanička i hemijska tehnologija drveta; 6) podizanje i gajenje šuma; 7) vezanje bujica i zaštita zemljišta; 8) ruralna ekonomija i razni sistemi iskorišćavanja u vezi sa šumarstvom. Zaštita prirode i turizam; 9) tropsko šumarstvo. Za svaku sekciju prijavljen je veći broj referata, koji su kao prvi otisak deljeni učesnicima kongresa i treba da izađu kao zasebna publikacija kongresa. Referati su čitani u celini ili u izvatku na kongresu i posle debate donete su odluke sekcija, koje su dostavljane naročitom komitetu na definitivnu stilizaciju i konačno prihvaćene odnosno odbijene po plenumu kongresa. Naši šum. stručnjaci uzeli su živog učešća na ovom kongresu. U prvoj sekciji bila su tri referata: Ing. Josip a Fey a »O lovnom zakonodavstvu u Jugoslaviji«, dr. Milan a M a r i n o v i ć a »Kako da se unapredi pitanje zadrugarstva u šumskoj privredi s naročitim obzirom na dosad, zakonodavstvo« i Ing. Andrij e P e r u š i ć a »Komunalne šume u Jugoslaviji«. U drugoj sekciji bila su takođe tri referata: Dr. Dragoljuba Petrovića »Značaj i uređenje lisničkih šuma«, Ing. Aleksija Šenšin a »O uređenju malih privatnih šuma u Jugoslaviji« i Ing. Stjepan a Š u- r i ć a »0 uređenju drž. šuma u Jugoslaviji«. U četvrtoj sekciji imali smo referat Ing. 3 Najviše u Bulletin mensuel de Renseignement techniques, u zasebnim edicijama kao i u Annuaire international de législation agricole. 600 |
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1937 str. 47 <-- 47 --> PDF |
Hansa Oehma »Opiti smolarenja u Južnoj Srbiji« i Dr. Milana Marino vica »Šumsko-privredna geografija i njezin značaj za šumarsku nauku i praksu« (referat, pogrešno upućen na rad ovaj sekciji mesto II.). U šestoj sekciji imali smo dva referata: Dr. Josip a Bal e na »Pitanje pošumljavanja krša u Jugoslaviji i njegove osnovice« i Ing. Vsevlad a Tregubov a »Endemičke vrste drveta u Jugoslaviji«. U sedmoj sekciji bio je referat Ing. Sreten a Rosic a »0 uređenju bujica« i konačno u osmoj sekciji referat Ing. Oreš ti ja Krstića »0 suvatskim pašnjacima u Južnoj Srbiji«. Referati su bili na francuskom ili nemačkom jeziku. Delegaciju je predvodio g, Dr. Žark o M i 1 e t i ć, načelnik odelenja za šumarstvo, a sačinjavali su je gg. profesori univerziteta Dr. Josip Bal en, Dr Doka Jovanović, Dr Milan M a r i n o v i ć i ing. Aleksije Šenšin, činovnici Min. Šuma Dr Dragoljub P et rov i ć, savetnik i ing. Slobodan Baranc, viši sekretar, te iz Zagreba g. Ing. Alfon s K a u d e r s, šef šumarskog odseka Banske uprave, koji je ujedno bio izvestilac šeste sekcije. U predsedništvu je iz Jugoslavije učestvovao g. ing. SI. Baranac kao jedan od četiri sekretara kongresa. Posle trodnevnog raspravljanja o pođnetim referatima kongres se 14 septembra sastao na zaključnu sednicu, na ikojoj je, pored ostalog, prihvaćeno tridesetak rezolucija, koje se odnose na razna pitanja šumske privrede. Medu njima su tri rezolucije predložene od naših delegata: jedna prof. A. Šcnšina o uređenju malih šumskih poseda i dve prof. Marinovića: o šumsko^privrednoj geografiji i o šumskom zadrugarstvu.4 U prvoj sekciji pored već spomenute rezolucije o zadrugarstvu primljena je važna rezolucija po referatu prof. Lessenyi-a o šumskom kreditu; u drugoj sekciji rezolucije o unificiranju statistike, o inventarizaciji šuma, o šumskoj bibliografiji, kaoi o potrebi istraživanja nejednakosti godišnjeg prirasta u pojedinim zemljama; u trećoj o unifikaciji trg. uzansa, metoda merenja i o problemu organizacije i uređenja drvnog tržišta; u četvrtoj o regulisanju godišnjih seča u svim zemljama i o potrebi donošenja takvih zakona, po kojima bi država mogla intervenisati ne samo u šumskom režimu već i u industrijskoj eksploataciji šuma, da se može uspostaviti potreban sklad između prirode, rada i kapitala. U petoj sekciji doneta je rezolucija, u kojoj se govori o potrebi tešnje saradnje između šum. nauke i prakse s jedne i šumske industrije s druge strane radi racionalnije upotrebe drveta. U šestoj sekciji tri rezolucije odnose se na pitanje proveniencije šumskog semenja i na regulisanje trgovine ovim semenjem, zatim jedna o sporazumnom postupku na polju fito-socioloških radova, jedna o pitanju pošumljavanja ogolelih terena na osnovu međunar. ankete. U sedmoj sekciji bave se rezolucije pitanjem bujica, a specijalno tehnikom rada i organizacijom ovog posla prema iskustvu nekih zemalja, te se preporučuje Medunar. institutu, da što pre publikuje obećanu knjigu o bujicama na osnovu medunar. ankete. U podsekciji za zaštitu šuma doneto je nekoliko rezolucija, u kojima se preporuča proučavanje šteta od požara j osiguranja protiv istog, zatim proučavanje fluktuacije insekata, te žive i mrtve prirode u naročitim šumskim laboratorijima, a naročito proučavanje u još netaknutim prašumama. U osmoj sekciji doneta je rezolucija o potrebi zaštite prirode i konačno u devetoj sekciji donete su rezolucije, koje se tiču zaštite šuma u tropskim krajevima, te se preporuča Međunar. institutu za poljoprivredu u Rimu, da sakupi svu dokumentaciju o tropskim šumama, koja se iznosi na raznim kongresima i da je publikuje tri meseca pre svakog kongresa. Novoosnovani spomenuti međunarodni forum u Berlinu nastojaće, nadajmo se, da ove rezolucije ne ostanu samo na papiru. 4 Referat pod naslovom »Mogućnost unapređivanja šumskog zad r u g a r s t v a u šumskoj privredi s naročitim obzirom na d o s adanje zakonodavstvo« zajedno sa primljenom rezolucijom izašao je na našem jeziku u beogradskom listu Jugo slovenski Ekonomist br. 8 — 1936 godine 601 |