DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9/1937 str. 45 <-- 45 --> PDF |
2) državni bruto prihodi od ovih pašnjaka veliki su a biće još i veći; 3) rentabilnost ovih pašnjaka malena je s obzirom kakva bi mogla biti; 4) treba raznim merama povećati kvalitativni i kvantitativni prinos sa ovih pašnjaka; 5) da bi se rentabilnost ovih pašnjaka uvećala, pored ostalih mera treba resiti i pitanje vode za napajanje; 6) da su sadašnji motorni bunari nepodnošljivo nerentabilni, i da čisti prihod od pašnjaka reduciraju na polovinu; 7) da je bezuslovno potrebno sadašnje motore i stare slabe pumpe zameniti motorima na naftu, ili sa pogonom na drvo, i modernim pumpama; 8) da je prosečna (za sva tri mot. bunara) cena 1 m3 vode sa benzinskim pogonom 5.04 din., sa pogonom na naftu 0.41 din., a sa pogonom na drvni gas 0.04 din., tj. 126 puta jevtinija .no benzin a 10 puta jevtinija no nafta. ´Prema tome uprava je mišljenja: 1) ´da bi bilo najrentabilnije da se prihvati druga alternativa tj. da se instalira jedan veći motor na »Talvi« sa pogonom na drvni gas; 2) ako se ne bi mogla prihvatiti druga alternativa zbog velikih investicija, prva alternativa bez daljnjega tiebala toi se prihvatiti. Ova je povoljnija još i u toliko, što bi investicije bile sukcesivne. Osim toga jednom kada se bude intenzivnije gospodarilo sa ovim pašnjacima, lako će se zameniti (i unovčiti) sva tri motora na naftu za jedan veći motor na drvni gas, a sve tri električne pumpe i dalje bi ostale. Dakle, bez veće štete prešlo bi se docnije na drugu alternativu kao najidealniju. Prihodi sa ovih drž. pašnjaka i sada su toliki da bi brzo amortizirali predložene investicije. Nakon opširne debate po ovom pitanju zaključeno je, da u prvom redu pašnjake treba očistiti od korova i da ih treba podrljati, a osim toga da se prave opiti sa odgojem i unašanjem plemenitijih vrsta trava. Komisija je pregledala motore na bunarima pa je konstatovala da su najstarijeg tipa i zbog toga danas nerentabilni i delomično dotrajali, pa bi ih trebalo postepeno izmeniti sa motorima na naftu, ikao i postojeće rezervoare za vodu proširiti. Nabavku motora za pogon na drvni plin konferencija ne bi mogla preporučiti, iako bi pogon tog motora bio najjevtiniji, s razloga što bi nabavka i instalacija takvih motora bila preskupa za sadanje prilike i raspoloživa sretstva. S prednjim konferencija je završila svoj rad. Rad konferencije trajao je od 8—12 juna 1937 godine. Zaključeno i potpisano. Članovi komisije: Dr. 2. Miletić s. r., Ing. M. Pećina s. r., Ing. A. Berzenković s. r., Ing. D. Jelača s. r., Ing. J. Grajser s. r., Ing. P. Marjanović s. r., Ingk. A. Bogićević s. r.( Ing. P. Ostojić s. r. IZ UDRUŽENJA POZDRAV ČEŠKOSLOVAČKIH ŠUMARA MINISTRU ŠUMA I RUDNIKA G. Ing. GJURI JANKOVIĆU. Sa svoje 26. godišnje skupštine, koja se obdržavala dne 3. i narednih dana mjeseca jula u Liberecu u Češkoj uputilo je Središnje društvo češkoslovačkih šumara gospodinu ministru šuma i rudnika Ing. Qjuri Jankoviću radiotelegram slijedećeg sadržaja: »Ekscelencija Janković Gjura, ministar šuma i rudnika. Beograd, Jugoslavija.— 543 |