DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu




ŠUMARSKI LIST 9/1937 str. 45     <-- 45 -->        PDF

2) državni bruto prihodi od ovih pašnjaka veliki su a biće još i veći;


3) rentabilnost ovih pašnjaka malena je s obzirom kakva bi mogla biti;


4) treba raznim merama povećati kvalitativni i kvantitativni prinos sa ovih pašnjaka;
5) da bi se rentabilnost ovih pašnjaka uvećala, pored ostalih mera treba resiti
i pitanje vode za napajanje;
6) da su sadašnji motorni bunari nepodnošljivo nerentabilni, i da čisti prihod od
pašnjaka reduciraju na polovinu;
7) da je bezuslovno potrebno sadašnje motore i stare slabe pumpe zameniti motorima
na naftu, ili sa pogonom na drvo, i modernim pumpama;


8) da je prosečna (za sva tri mot. bunara) cena 1 m3 vode sa benzinskim pogonom
5.04 din., sa pogonom na naftu 0.41 din., a sa pogonom na drvni gas 0.04 din.,
tj. 126 puta jevtinija .no benzin a 10 puta jevtinija no nafta.


´Prema tome uprava je mišljenja:
1) ´da bi bilo najrentabilnije da se prihvati druga alternativa tj. da se instalira
jedan veći motor na »Talvi« sa pogonom na drvni gas;


2) ako se ne bi mogla prihvatiti druga alternativa zbog velikih investicija, prva
alternativa bez daljnjega tiebala toi se prihvatiti. Ova je povoljnija još i u toliko, što
bi investicije bile sukcesivne. Osim toga jednom kada se bude intenzivnije gospodarilo
sa ovim pašnjacima, lako će se zameniti (i unovčiti) sva tri motora na naftu za jedan
veći motor na drvni gas, a sve tri električne pumpe i dalje bi ostale. Dakle, bez veće
štete prešlo bi se docnije na drugu alternativu kao najidealniju. Prihodi sa ovih drž.
pašnjaka i sada su toliki da bi brzo amortizirali predložene investicije.


Nakon opširne debate po ovom pitanju zaključeno je, da u prvom redu pašnjake
treba očistiti od korova i da ih treba podrljati, a osim toga da se prave opiti sa odgojem
i unašanjem plemenitijih vrsta trava.


Komisija je pregledala motore na bunarima pa je konstatovala da su najstarijeg
tipa i zbog toga danas nerentabilni i delomično dotrajali, pa bi ih trebalo postepeno
izmeniti sa motorima na naftu, ikao i postojeće rezervoare za vodu proširiti. Nabavku
motora za pogon na drvni plin konferencija ne bi mogla preporučiti, iako bi pogon tog
motora bio najjevtiniji, s razloga što bi nabavka i instalacija takvih motora bila preskupa
za sadanje prilike i raspoloživa sretstva.


S prednjim konferencija je završila svoj rad.
Rad konferencije trajao je od 8—12 juna 1937 godine. Zaključeno i potpisano.
Članovi komisije: Dr. 2. Miletić s. r., Ing. M. Pećina s. r., Ing. A. Berzenković s. r.,
Ing. D. Jelača s. r., Ing. J. Grajser s. r., Ing. P. Marjanović s. r., Ingk. A. Bogićević s. r.(
Ing. P. Ostojić s. r.


IZ UDRUŽENJA


POZDRAV ČEŠKOSLOVAČKIH ŠUMARA MINISTRU ŠUMA I RUDNIKA


G. Ing. GJURI JANKOVIĆU.
Sa svoje 26. godišnje skupštine, koja se obdržavala dne 3. i narednih dana mjeseca
jula u Liberecu u Češkoj uputilo je Središnje društvo češkoslovačkih šumara
gospodinu ministru šuma i rudnika Ing. Qjuri Jankoviću radiotelegram slijedećeg sadržaja:
»Ekscelencija Janković Gjura, ministar šuma i rudnika. Beograd, Jugoslavija.—


543