DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 9/1937 str. 44     <-- 44 -->        PDF

će se urediti ti bunari postoje dve alternative. Prva je kod svakog bunara pumpumotor zameniti novom modernom pumpom i novim motorom na naftu. Ovde se naglašava
da prerada sadašnjih motora na naftu i drvni gas ne rentira se, osim toga poznato
je da motori sa pogonom na drvni gas malih konjskih snaga nesavršeni su i teško upotrebljivi.
Dakle zato se ovde govori samo o novim motorima na naftu. Prema podacima
koje je uprava prikupila, instalacije na pojedinim bunarima bile bi sledeće:


1) na motornom bunaru na »Tilvi« dolazi a) jedna električna pumpa sistem »UtaQarvens-
Vin« sa kapacitetom od 200 ltara na minut tj. 12 kubnih metara na sat; b) jedan
Dizel-motor od 10 konjskih snaga, i c) ostali električni uređaji. Predračun za nabavku
ovih objekata, transport, instalacija (popravak zgrade, betoniranje poda), kao i demontaža
starog motora i pumpe iznosi cea 120.000.— dinara;


2) za motorni bunar na »Čoki« pumpa sa kapacitetom 150 litara na minut isti
sistem, motor od 6 konjskih snaga. Svi radovi kao i na »Tilvi« sa predračunom od
90.000.— dinara;


3) bunar na »Kornu« električna pumpa 400 litara u minuti, motor 15 konjskih
snaga, predračun 125.000.— dinara.


Dakle za sva tri bunara investicija od 335.000.— dinara. Ako je prometna cena
nafte 3.— din. po kg onda bi 1 m3 vode stajao: za bunar na »Tilvi« 2 kg nafte (toliko
troši na sat motor od 10 HP), puta cena, kroz 12 kubnih met. (kapacitet pumpe) tj.


0.50 din. Dakle 13 puta jevtinije no sadašnji motor i pumpa; za bunar na »Caki« 1.15 kg.
nafte (toliko troši motor od 6 rfP na sat) puta cena kroz 9 m3 (kapacitet pumpe) tj.
0.38 din., dok sa sadašnjim uređajem košta 16 puta više; za bunar na »Kornu« 2.95 kg.
nafte za motor 15 HP puta cena kroz 24 m3 tj. 0.37 din., dakle 7 puta jevtinije.
Da vidimo sada drugu moguću alternativu u pogledu racionalizacije sadašnjih
mot. bunara. Na »Tilvi« instalirati jednu centralu za sva tri bunara: a) jedan motor
od 40 HP sa pogonom na drvo, b) kod svakog (bunara po jedna električna pumpa,
c) celokupni električni uređaj kao i električni vod od centrale do bunara. Predračun za
sve nabavke kao motora od 40 HP na drvni pogon, tri pumpe, ostali električni uređaji,
električni sprovod, bakarna žica itd. bez stubova, gradnja nove mašinske kuće, instalacija,
demontaža itd. 750.000.— dinara.


Pogonski materijal za dobij an je 1 m3 vode koštao bi tada: 1 m3 suve topole teži
400 kg., isto drvo franko mot. bunar sa izradom, cepanjem, slaganjem itd. staje cea
20.— din. tj. 1 kg. 0.05 din. Navedeni motor troši na sat 38 kg. drveta, a sve tri pumpe
za to vreme izbace 45 m3 vode. Prema tome cena 1 m3 vode bila bi 0,04 din. ili ravno
126 puta jevtinije no što danas košta.


Pre no što bi rezimirali sve gore rečeno i dali svoj predlog još je veoma važno
podvući i dosadašnje manipulativne troškove da bi se isti mogli uporediti sa eventualnim
budućim što se tiče motornih bunara. Tako za bunardžije izdato je 1929/30 god.
42.780.— din. a za 7 godina tj. uključivo 1935/36 god. izdato je 191.667.— din. tj. pro-
sečno godišnje preko 27.000.— dinara. Ovi veliki troškovi bili su neminovni iz razloga
što su bunari udaljeni jedan od drugoga 2—4 km., i što snaga motora i pumpi nije
dozvoljavala da za jedan dan jedan bunardžija napuni sva tri rezervoara. U slučaju
da se prihvati prva alternativa, dovoljan bi bio samo jedan mašinist-bunardžija. Isti bi
mogao za jedan dan otići i napuniti sva tri rezervoara, a utrošio bi ukupno za »Korn«
1 K> sat, za »Tilvu« 2 sata a za »Čoku« 1,25 tj. nepunih 5 sati. Znači skoro četiri puta
manje no danas. Ako bi se prihvatila druga alternativa, manipulativni troškovi bili bi
osetno veći. Za upravljanje jednom centralom sa električnim instalacijama morao bi
se zaposliti jedan diplomirani električar čije bi godišnje izdržavanje stajalo 14—160O0
dinara, a osim.toga i jedan pomoćnik sa godišnjom platom od 7—8000 dinara.


Sada ćemo ukratko rezimirati sve gore navedeno i staviti svoj predlog insvesticija
za racionalizaciju sadašnjih bunara.
1) Pašnjaci na Pesku imaju veliki ekonomski i socijalni značaj za ceo južni Banat;


542