DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9/1937 str. 40 <-- 40 --> PDF |
Stoga Direkcija šuma imade da vrši kroz prvih 20 godina praktična ispitivanja u sledećim pravcima: 1) uticaj obrade zemljišta na uspeh pošumljavanja pomoću raznih vrsta drveća koje na takvim zemljištima mogu doći u obzir; 2) uticaj negovanja biljaka na uspeh pošumljavanja. Dakle trebaće vršiti opite u sledećem pravcu: a) sadnja raznih vrsta biljaka u obrađeno zemljište, bez ikakve naknadne nege; b) sadnja biljaka u obrađeno zemljište, sa naknadnom negom; c) sadnja biljaka u gnezda bez ikakve naknadne nege; d) sadnja biljaka u gnezda sa naknadnim prašenjem gnezda. U slučaju potrebe imaće se, uz saradhju fakulteta, izvoditi i pedološka ispitivanja. Osim toga konferencija je ispitivala i sledeća aktuelna pitanja: 1) pošumljavanje nedovoljno pošumljenih površina (progalina), koje zapremaju znatnu površinu peska; 2) stvaranje donje etaže u sastojinama radi što bolje zaštite i popravke tla; 3) mogućnost pretvaranja kržljavih bagremovih sastojina u sastojine pogodnijih vrsti drveća; 4) pitanje proreda; 5) izradu prirasno-prihodnih tabela za bagrem i 6) melioraciju pašnjaka, pa je odlučeno: Ad 1) Odlučeno je, da se progaline za sada ne trebaju pomoću umetnog pošumljenja tako kompletirati da im obrast bude 0.8—1, jer je to za sada nemoguće, jer za pošumljavanje imade dovoljno ostalih čistina i jer postojeće drveće na progalinama barem donekle zaštićuje tlo. Postojeće bagremove i topolove sastojine sklopiće se postepeno već samom sečom stabala (nakon 2—3 seče), stoga je potrebno da se prigodom seče vade i panjevi, kako bi iz žilja isterale mladice. Tamo pak gde se seča progalina neće rentirati (zbog troškova seče i izradbe, zbog slabih i loših sortimenata i zbog velikih transportnih troškova), trebaće takođe i takve progaline poseći, i kad budu po sečnom redu došle na seču. Ad 2) Treba postojeću donju etažu očuvati, te se podstojno drvlje i šiblje ne srne saseći niti prigodom seče gornje etaže. Tamo gde nema etaže trebalo bi uzgojiti pod´stojnu sastojinu, a kao najprikladnija vrsta drveća došle bi u obzir: klen, grab" i lipa, pa bi u tom pravcu trebalo praviti opite. Ad 3) Pošto se bagrem neće moći uvek na istim mestima uzgajati, to treba u buduće vršiti opite ponajpre u kržljavijim bagremovim sastojinama, kao i s kojom pogodnijom vrsti drveća bi trebalo te sastojine zameniti. Ad 4) Glede proreda je odlučeno, da se iste imadu vršiti, gdegod to šumskouzgojni momenti zahtevaju. Ad 5) Pošto lokalnih :prirasno- Ad 6) Konačno je raspravljeno i o melioraciji samih pašnjaka na Deliblatskom pesku kao i o postojećim zastarelim motorima na bunarima. Pročitan je referat šefa šumske uprave u Banatskom Karlovcu Ing. Marijanovića koji glasi: Površina stalnih pašnjaka kod šumske uprave u Ban. Karlovcu iznosi 2847.65 hektara. Ova je površina novim privrednim planom sada definitivna, pošto se ranije stalno menjala, smanjivala. Ekonomska važnost ove relativno velike pašnjačke površine, u gusto naseljenom zemljoradničkom kraju iz dana u dan raste. Ima tome više razloga; što je površina državnih pašnjaka jako smanjena, drugo što su agrarne vlasti u donjem Banatu oduzele najveći deo opštinskih pašnjaka, a kolonisti iste pretvorili u ziratno zemljište, i treće, što okolni zemljoradnici, usled još uvek niskih cena agrarnih proizvoda, traže u stočarstvu kompenzaciju svojih prihoda. Još do pre par godina, samo 538 |