DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9/1937 str. 38 <-- 38 --> PDF |
Jasen obični i amerikanski treba saditi kad su sadnice stare 2—3 god.; sadnice treba da su dobro razvijene. Hrastove sadnice treba da budu 2—3 god. stare, u koliko se pošumljavanje bude vršilo sa sadnicama, ali se pošumljavanja mogu vršiti i sadnjom žira u redove na preoranom zemjištu. Za lipu i brezu imaće se prikupiti potrebna iskustva, ali sadnice moraju biti dobro razvijene. Ad 6) S obzirom na znatni obim kulturnih radova koji se predviđaju, trebaće iskoristiti obe radne sezone, tj. trebaće vršiti i jesensku i proletnju sadnju. Stoga se određuje sledeće: Bagrem treba saditi u jesen, jer se i onako u proleće uvek prikraćuje, pa opa snost od smrzavice me dolazi u obzir. Topolu, jasen, hrast i bor treba saditi u proleće. Ukoliko se bude pošumljavalo hrastovim žirom, treba ga saditi u jesen. Sadnjom u jesen i u proleće poslovi se podelc na dve radne sezone, što je bolje radi pribavljanja radne snage, pošto je pribavljanje radne snage u ovom kraju jedno od najvažnijih pitanja, da se predviđeni kulturni program u celosti izvede. Osim toga topolu i jasen rado divljač preko zime odgriza zbog nedostatka hrane, a sadnjom tih sadnica u proleće biće te vrsti drveća više-manje pošteđene od divljači, pošto divljač u to vreme ima dovoljno druge zelene hrane. Ad 7) Obzirom na načelnu odluku da se radovi na pošumljavanju (oranje zemlje, razrahljivanje) imadu raditi pomoću traktora, to na mestima gde će se saditi listače određuje se razmak redova do 2 metra, a razmak sadnica u pojedinim redovima najviše 1 metar tj. broj sadnica kretaće se od 5000—7500´ komada po ha. Borove sadnice po pravilu neće se saditi u redove na površinama gde imade borovice i grmlja, pošto će se one na tim mestima saditi pod zaštitom borovice i ostalog grmlja, gde se ledina neće orati. U koliko se sadnja borovih sadnica bude obavljala na čistinama, onda će se sadnice saditi u razmacima redova od 1—\% m. sa 500©—7500 komada po ha, ali ni tu nije potrebna pravilna sadnja u redovima, već treba iskoristiti čim više konfiguraciju terena. Borove sadnice neće se prašiti. Ad 8) Kao što je napred rečeno uspehu pošumljavanja sa listačama na Deliblatskom pesku ne možemo se nadati, ako se ne bude vršilo okopavanje i prašenje mladih kultura. Prvo prašenje (okopavanje) listača treba provesti odmah s proleća čim se ukaže za to potreba i nije potrebno — da bi se okopavanje moglo izvršiti — da prethodno padne kiša. Naprotiv, drugo kao i ostala prašenja imadu se uvek vršiti istom posle kiše, i to kad se za to ukaže potreba. U mladim kulturama prašenje se ima vršiti sve dok se sastojme ne sklope, ali svakako to prašenje treba vršiti najmanje kroz prve dve godine. Okopavanje se ima vršiti u pravilu u proleće i leti i to najmanje dva puta godišnje. Koliko će´se puta godišnje okopavati, da li dva ili tri puta, zavisi od kvaliteta zemljišta i oborina. Ad 9) Sadnice svih vrsta drveća osim bagrema imadu se uzgajati u stalnim rasadnicima na za to odgovarajućim mestima, dočim sadnice bagrema i korenjaci topole mogu se uzgajati u privremenim rasadnicima, tj. na mestima što bliže sečina odnosno površina koje se kane pošumiti. Ad 10) Za potrebe privatnika treba da šumske uprave proizvedu do 10% više sadnica (u prvom redu bagremovih pošto se one najviše traže) no što je redovita godišnja potreba za pošumljenje predviđenih predela u pojedinoj godini. Ovaj višak sadnica upotrebiće se za pomaganje privatne inicijative. i Ad 11) Kako se predviđa da će se kroz sledećih 20 godina raditi u većem obimu, to s<: u postojećim šumskim rasadnicima neće moći godišnje odgojiti dovoljan broj 536 |