DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9/1937 str. 37 <-- 37 --> PDF |
c) Na vlažnijim i podvodnim stojbinama južnog dela peska treba unositi lišćare i to: amerikanski i obični jasen te kanadsku topolu, a na još vlažnijim mestima i johu. d) Beli i crni bor treba unositi samo na terene obrasle borovicom i ostalim sitnim grmljem. Belom boru treba dati prednost. Ako se bor sadi i .. čistom terenu saditi ga ma severnim i severoistočnim ekspozicijama. e) Pri budućim pošumljavanjima treba voditi više računa o brezi no dosada. Ona može doći u obzir da se sadi na suhim i siromašnim stojbinama, gde ni beli bor me može da uspeva. f) U severnim i severoistočnim ekspozicijama na severo-zapadnom delu peska treba unositi lipu, hrast, javor, brest, koprivić i druge odgovarajuće lišćare. Na konferenciji je naglašeno, da šefovi uprava imadu da pre sastava godišnjeg uzgojnog predloga prouče pedološke i ostale odnose dotične parcele i da na osnovu toga odrede pravilan izbor vrste drveta. Ad 3) Prihvaćeno je da se imadu pošumiti sledeće površine ikroz prvih 20 god. i to: Šum. uprava I decenij II decenij Ukupno Ban. Karlovac: 939.98 ha 939.98 ha 1879.96 ha Deliblato: 1137.41 » 1137.42 » 2274.83 » Bela Crkva: 961.06 » 961.06 » 1922.12 » Sveukupno: 3038.45 ha 3038.46 ha 6076.91 ha Osoblje (činovnici i lugari) koje radi na pošumljavanju, i koje je na tom poslu steklo izvesnu rutinu, spremu i iskustvo, ne bi trebalo često premeštati, jer je pored ostalog i to jedan od uzroka ranijih neuspeha pošumljenja Deliblatskog peska. Ad 4) Na osnovu dosadanjih iskustava utvrđeno je, da za kultivisanje svih lišćara treba zemljište prethodno preorati odnosno pripremiti za pošumljavanje, pa na tom stanovištu stoji i ova konferencija. Što se tiče četinara za njih ne treba prethodne pripreme pošto se isti u pravilu imadu podizati u zaštiti borovice i sitnoga grmlja. U koliko se budu sadili četinari na preoranom zemljištu, isto se n e srne prethodno iskorištavati u poljoprivredne svrhe. Ad 5) Nakon iscrpne debate i na osnovu dosada stečenih iskustava u pogledu pošumljavanja Deliblatskog peska načelno je rešeno, da se pošumljavanja imadu u prvom redu obavljati pomoću sadnica odnosno korenjaka. U svrhu pošumljavanja treba odgojiti jake i otporne sadnice i to po mogućnosti od semena, sakupljenog na samom Pesku. Za slučaj da se ne bi mogla sakupiti dovoljna množina dobrog semena na samom Pesku, imade se u tom slučaju nabaviti seme iz krajeva, u kojima vladaju približno slične prilike. Sadnice bagrema treba saditi kad su stare 1—2 god. Ako su jednogodišnje sadnice jake i dobro razvijene, mogu se već prve godine saditi, dočim slabije sadnice treba ostavljati u rasadnicima da ojačaju, i sadiće se u teren nakon druge godine starosti. Bela, crna i kanadska topola sadiće se pomoću korenjaka i reznika i to na preoranoj zemlji. Gde pak nije moguće preoravanje zemljišta bilo iz kog razloga, na tim mestima sadiće se samo korenjaci topole a ne reznici. Korenjaci topole ne smiju biti stariji od godinu dana za presadnju. Sadnice bagrema i korenjake topole treba u proleće prekratiti radi smanjenja trainspiracije, jer se nadalje mnogo bolje učvršćujubolje izbijaju. Za proizvodnju reznica treba imati dovoljan broj matičnjaka u stalnom rasadniku, u koliko se reznici ne bi mogli naseći u starijim kulturama i sečinama. Beli i crni bor treba saditi samo preškolovan. Sadnice treba da budu prigodom sadnje 2—3 god. stare, što ovisi o razvoju sadnica. Starije sadnice od 3 god. ne bi trebalo nikako saditi. 535 |