DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9/1937 str. 36 <-- 36 --> PDF |
janje ove kulturne mere bio je jedan od glavnih uzroka dosadašnjih neuspeha. Budu li se ove mere stručno i blagovremeno izvodile, može se očekivati zadovoljavajući uspeh i na slabijim stojbinama. U vezi s time, kao i obzirom na nedovoljnu i za vreme sezone skupu radnu snagu, konferencija je jednoglasno došla do zaključka, da bi kao prva mera za uspešan i brži rad bila korisna i potrebna mehanizacija toga rada. Stoga članovi konferencije jednoglasno zaključuju, da bi se radovi u većem obimu mogli lakše izvršiti ako se ne osloni samo na manuelnu i animalnu radnu snagu, koje u dovoljnoj meri i nema, već da se za svaku šumsku upravu za sada nabavi po jedan traktor guseničar od cea 25 HP, a posle možda i jedan jači koji bi služio za oranje (paranje ledine) težih terena kod svih šumskih uprava. Ovo konferencija predlaže stoga što će traktor guseničar, preoravanjem (paranjem) ledine, prašenjem kultura i eventualno čišćenjem požarnih linija korisno poslužiti ovom cilju. Ovakav traktor savlađivao bi valoviti reljef peska, i svojim radom znatno bi smanjio potrebu animalne i manuelne radne snage. I pored mehanizacije rada, ipak veći deo poslova na pošumljavanju moraće se izvršiti ručnom snagom. Ova radna snaga lakše će se dobaviti i osigurati, ako se radnicima zaposlenim na pošumljavanju dadu izvesne beneficije u paši i ogrevnom drvetu, pa konferencija smatra da i u tom smislu treba ishoditi specijalna ovlašćenja. U vezi raspravljanja obrade zemljišta u svrhu pošumljavanja, tretirano je i pitanje mogućnosti iskorišćavanja zemljišta u poljoprivredne svrhe paralelno sa pošumljavanjem. U tom pogledu konferencija se složila, da je za napredovanje kultura celishodnije da se zemljište poljoprivrednim usevima prethodno ne iscrpljuje. Ali obzirom na nedovoljnu radnu snagu i finansijski efekt može se na najboljim zemljištima i u buduće takva zemljišta davati u besplatan zakup po dosada važećim zakonskim propisima, u koliko se nade reflektanata. Posle ovih konstatacija načelne prirode, prešlo se na raspravljanje pojedinih u referatu istaknutih pitanja. Ad 1) Na Deliblatskom pesku postoje čistine koje se mogu već danas uz primenu odgovarajućih metoda rada pošumiti, a imade i takovih čistina koje su zbog slabe plodnosti za sada nepogodne za pošumljavanje, jer trud i kapitali koji bi se u tu svrhu uložili ne bi bili u srazmeri sa rezultatom koji se može očekivati. Stoga je trebalo izvršiti klasifikaciju tih nepošumljenih površina, kako bi se kulturnim planom za budućih 20 godina propisalo pošumljavanje samo plodnijih delova, dok bi se na lošijim, za sada više-manje sterilnim površinama, u istom razdoblju vršila samo praktična — a eventualno i naučna — istraživanja u pogledu načina, vrste drveća itd. budućeg pošumljavanja. Konferencija je pregledala po šefovima uprava izvedeno kategorisanje zemljištačistina, pa na osnovu delimične kontrole na terenu smatra da se tom elaboratu može pokloniti puna vera. Ovo tim pre što je kategorisanje u neku ruku relativne prirode i što -šefovi uprava najbolje poznaju lokalne prilike, pa su oni i kadri da to najbolje i izvrše. Manje korekcije moći će se izvršiti i u toku samog rada. Ad 2) Prihvaća se predlog šumskih uprava s time, da se pri pošumljavanju imade voditi računa naročito o reljefu terena, bonitetu, svojstvima tla i klimatskim faktorima (mrazištima), te izbor vrste drveta prilagoditi staništima. Specijalno glede vrste drveta treba držati u vidu sledeće smernice: a) obzirom da će se u prvom desetgodištu pošumljavati srazmerno bolje površine, to glavna vrsta drveta za pošumljavanje i u buduće treba da ostane bagrem. Ali tom prilikom treba se kloniti uopštavanja, i unositi bagrem i u one stojbine, gde mu mesto nije, što se imalo prilike videti na brojnim neuspelim kulturama i pored višekratnog ponovljenog pošumljavanja. Pored bagrema treba unositi: b) na slabijim stojbinama i mrazištima topole: belu i crnu i njihove aklimatizirane bastarde. Sadnju topole treba ograničiti samo na ove terene, jer ne postoje velike teškoće oko .unovčenja iste. 534 |