DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9/1937 str. 31 <-- 31 --> PDF |
strukturu, pa se u pesku otvore pore, kroz koje žilice dopiru do hrane i doprinose u znatnoj meri zračenju zemlje da mogu žilice dobiti vazduha potrebnog za disanje, a drugo što se oranjem iscepa korov, donekle i uništi, koji oduzima vlagu i mnogo hranljivih sastojaka. Zaorane trave svojim raspadanjem stvaraju humus. Oranje se predviđa pre sadnje listača na pesku, dok kod sadnje bora naročita obrada zemlje nije potrebna. Oranje naročito poskupljuje ceo rad oko sadnje ali bez njega nema uspeha, o tome ima danas dosta dokaza. ´Pošto se ugarenje vrši običnim plugom, to se često ne može obraditi cela površina naročito tamo gde ima strmih padina i nemoguće je proći plugom. Ovakva mesta sada obično ostaju nepošumljena. Da bi se i to zemljište moglo pripremiti za sadnju potrebno je i od koristi bi bilo, da se učini jedan pokušaj sa traktorom guseničarom koji bi mogao takve ledine rasparati. Svakako bi oranje pomoću traktora bilo jeftinije nego teglećom stokom. Cesto su površine određene za pošumljavanje obrasle sa po kojom starom topolom i bagremom. Pre pošumljavanja takvih čistina valja stara stabla povaditi a prilikom oranja biće nasečene i nadražene žile, te će se na taj način postići i prirodno podmlađivanje izbojcima, pa treba veštačkim načinom samo prazna mesta popuniti. Na jako strmim stranama gde ni traktor ne bi mogao raditi, sadnja će se morati izvesti u rupe bez prethodnog oranja ali sa vrstama koje ovaj način sadnje podnose. Tamo gde se pošumljavanje vrši u preoranu ledinu sadi se također u rupe. Jedino bagrem može se saditi pod brazdu ali samo tamo gde nije jaka ledina i nema mnogo trave. Kod sadnje neka bude pravilo, da red od reda bude 2 m. a biljka od biljke 1.5 m. Prema tome će po 1 hek. biti potrebno 3—400 kom. sadnica. Sadnja neka se izvodi u jeseni, jer je lakše radnu snagu naći nego u proleće kada otpočinju radovi u polju a i u jeseni nema obično jakih vetrova, koji u proleće duvaju svom svojom jačinom i pri tome isušuju zemljište. Mlade kulture naročito bagremove moraju se preko ljeta kada se pojavi korov i trava barem 2—3 puta okopavati. Ovo okopavanje i prašenje plugom može se u pesku obaviti odmah posle kiša i time se sprečava rašćenje korova i sačuva se vlaga, Prašenje i okopavanje se mora ponoviti i u drugoj godini barem jedanput. Priroda pokazuje da bor u mladosti voli zasenu i zaštitu bila ona od strane sastojine ili pak od drugog drveća ili šiblja. Na mnogim mestima gde ima po smrekarima raštrkanih borovih semenjaka nalazi se lep prirodni podmladak — samonik, pod zaštitom smreke. Ovaj način podmlađivanja bora primenjuje se sada a predlaže se i za buduće na podizanju veštačkih borovih kultura. Naravno pri tome treba izbegavati mesta na kojima se pojavljuje ili pak posumnja, da ima u dubini mestanca. Proizvodnja biljnog materijala — rasadnici: Kao što je već uvodno napomenuto, do sada se pošumljavalo isključivo bagremom. Sadnice za sadnju proizvadane su u vlastitim privremenim — letećim rasadnicima, i kao jedno ili dvogodišnje biljke zasađivane na stalno mesto. Kada se iz rasadnika povadio suvišan biljni materijal, njegova površina ostala je pošumljena, jer pored ostavljenih biljaka izbio je bagrem još iz žilja na mestima, gde je vađen i proređen. Ovo je velika prednost letećih bagremovih rasadnika, jer se posle godinu dana već dobija pošumljena površina u veličini bivšeg rasadnika. Pokazalo se, da se biljke koje su ostale u rasadnicima kasnije vrlo lepo razvijaju i ovakve površine predstavljaju mnogo lepše kulture nego one zasađene. Prema tome bi u buduće za proizvodnju bagremovih sadnica trebalo zadržati ovaj način uzgajanja biljaka. Na sličan način tj. u letećim rasadnicima namerava se proizvoditi i topolove sadnice. Prethodno treba iz šiblja proizvesti korenjake. Ove godine učinjen je jedan pokus u tom pogledu na Vrelima. Na svežem tlu podignut je privremeni rasadnik za uzgoj topolovih biljki u površini od 12 ari. Zasađeno je oko 25000 kom. reznica bele i crne topole. Reznice su uzete iz prošlogodišnjih topolovih seča. Za .godinu ili dve korenjaci će se moći presaditi na stalno mesto. Za ibuduće se namerava pođić-´ j"š 529 |