DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9/1937 str. 29 <-- 29 --> PDF |
6) Borovicom se imaju pošumiti uopšte sve slabije čistine. Pošumljavanje isto ima se obaviti kao i sa borom. Koliko da se pošumi u prvih 10 god., a koliko u drugih 10 godina, o tome nema predloga uprave. B) Šumska uprava u Deliblatu Površina šumskih čistina 3650.07 ha. Kao neplodne (sterilne) izdvojeno 1375.24 ha. Može se i ima se pošumiti u roku od 20 god. (1934/35—1953/54) 2274.83 ha. Predlog uprave: 1) Tokom god. 1934/35 pošumljeno: a) sa bagremom ...... t . . 38.09 ha 2) Tokom god. 1935/36 pošumljeno: a) sa bagremom 37.12 ha 3) Tokom god. 1936/37 -pošumljeno: a) sa bagremom . . . . . . . . . 37.55 ha b) sa borom 3.00 » 4) Za ostale godine I perioda (1937/38—1943/44) predlaže za pošumljavanje: a) sa bagremom . 394.21 ha b) sa topolom 671.14 » c) sa borom 129.77 » d) sa brezom 62.19 » Svega: 2274.83 ha Uprava je izvršila kategorisanje na taj način, što je nakon izlučenja sterilnih površina, preostalu plodnu površinu uvrstila u dve kategorije i to bolje plodne i manje plodne površine, prve sa površinom od 1442.25 ha predviđa za pošumljavanje u prvom 10 godištu, a drugo sa površinom od 832.58 ha u drugom IO godištu. Glede izbora vrsti drveća, načina pošumljavanja i potrebnih rasadnika stavlja uprava sledeći predlog. Izbor vrsta drveća: Po vrsti drveća na prvom se mestu danas pojavljuje bagrem i topola, a rede se viđaju četinari. Sem ovih ima i više vrsta šiblja i grmlja, koje je ranijih godina sa uspehom sađeno u svrhu vezivanja letećeg peska. Ovo grmlje igra vrlo važnu ulogu, jer u dosta jakoj meri popravlja tlo svojim listincem i isto čini sposobnim za uzgoj vrednih vrsta drveća. Ranijih godina pa i danas smatra se bagrem kao najpodesnija vrsta za kultivisanje peska. On dobro podnosi sunčanu žegu ali je jako osetljiv na mrazeve, naročito na rane jesenje mrazeve, jer on tera izbojke do u jesen. Usled same konfiguracije terena, koji nigde nije ravan, već valovit, ispresecan uvalama i dolinama stvaraju se mrazišta. Na takvim mestima nastaju rano u jutro niske temperature i to usled ižarivanja topline za vreme noći kao i radi sakupljanja najhladnijeg, a prema tome i najtežeg zraka na najnižem mestu. Veća opasnost od mraza jeste u zatvorenim mestima sa mirnim zrakom nego na otvorenim položajima. Prilikom određivanja vrste buduće kulture ova činjenica je uzeta u obzir i bagremu za buduće ustupljena samo ona mesta Ikoja mu po njegovim zahtevima pripadaju. Da treba u budućnosti bagrem saditi na pesku ali ne forsirati govori i činjenica, da se njegovo drvo visoko ceni i ima u)ovim krajevima vrlo dobru prođu. Naravno da u buduće bagremove sastojine neće zapremati veće površine već manje parcele pa možda i samo grupe između kojih će se u dolinama pojavljivati druga vrsta drveća tako, da će to biti mešovite sastojine u širem smislu reci. Naime dosadašnja opažanja pokazala su, da je stvaranje velikih 527 |