DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9/1937 str. 20 <-- 20 --> PDF |
SAOPĆENJA AKTUELNA PITANJA U POGLEDU BUDUĆEG POŠUMLJAVANJA DELIBLATSKOG PIJESKA. Na osnovi riješenja g. ministra šuma i rudnika broj 10172 od 25. V. 1937. jedna naročita komisija održala je na Deliblatskom pijesku u vremenu od 8.—12. juna o. g. stručnu konferenciju, te je tom prilikom razmotrila aktuelna pitanja u pogledu budućeg pešumljavanja Deliblatskog pijeska kao i druga neka pitanja, koja su s time u vezi 0 radu te ´konferencije sastavljen je opsežan zapisnik (dostavljen uredništvu aktom ministarstva broj 13241 od 10. VII. 1937.), koji glasi: Zapisnik o radu stručne konferencije na Deliblatskom pesku, obrazovane rešenjem Gospodina Ministra šuma i rudnika br. 10172 od 25. V. 1937. god. Prisutni: Gg. Dr. Žarko Miletić načelnik Odelenja za upravu državnih šuma, lug. Pećina Mihovil direkter Direkcije šuma u Novom Sadu, Ing. Berzenković Antun v. savetnik taiksator Dir. šuma u Novom Sadu, Ing. Bogićević Aleksandar i Ing. Ostojić Petar v. savetnik Ministarstva šuma i rudnika, Ing. Jelača Đorde, Ing. Grajser Janko i Ing. Marjanović Pavle šefovi šumskih uprava u Beloj Crkvi, Deliblatu i Banatskom Karlovcu. Konferenciju je otvorio dne 8 juna 1937 god. u 7 časova G. Načelnik Odelenja Dr. Žarko Miletić. U svom govoru pozdravio je sve učesnike te konferencije u ime Gospodina Ministra šuma i rudnika, i izvestio je da je Gospodin Ministar nameravao i lično da ovoj konferenciji prisustvuje, ali to nije mogao učiniti zbog drugih važnijih poslova, te naglašujc da Gospodin Ministar kultivisanju Deliblatskog peska pridaje veliki značaj, pa je stoga i naredio, da se ova konferencija održi, i rasprave sva pitanja koja su sa ovim u vezi. Deliblatski pesak je ogromna državna domena, čija površina od 25.064.40 ha zahteva naročitu pažnju. Srazmcrno ne velika udaljenost od prestonice, u obešumljenom istočnom Banatu, na nekada pokretnom a za sada najvećim delom smirenom pesku, važnost šumske i pašnjačke privrede i pravilno regulisanje njihovih međusobnih odnosa, sve su to činjenice, koje nam nalažu da Pesku posvećujemo veću pažnju nego je to do sada bilo. Deliblatski pesak, promatran kao celina, privredni je problem osobite vrednosti i značenja. Stalnu pasivnost Peska uspelo je u god. 1936/37 ukloniti i učiniti ga aktivnim. Tu aktivnost treba i u budućnosti učiniti trajnom. Potrebne su velike i znatne investicije da se delo otpočeto na Pesku s uspehom i dovrši. Potreban je organizovan rad, dug i istrajan napor da se istaknuti zadaci izvrše. U nizu briga i problema koji čekaju svoje pravilno rešenje, Deliblatski pesak zauzima vidno rnesto. To je i razlog što smo se sastali upravo na ovom mestu — na samom Pesku — da u vezi s izradom privrednog plana odredimo trajne smernice našeg privrednog i kulturnog rada .. Pesku. Podvlačim da je ovo prva konferencija koja se održala na Pesku, ovako širokih razmera i zadataka, koja si je stavila u dužnost da pristupi planskom rešavanju svih problema Deliblatskog peska. Izražava nadu da će ovaj naš rad doneti željene rezultate, a naročito da se zazelene još goli i pusti delovi Peska; izlaže pitanja koja konferencija ima da raspravi, pa se zatim prelazi na dalji rad. 518 |