DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1937 str. 55 <-- 55 --> PDF |
ličitim matematskim jednadžbama i formulama mogu tačno odrediti različite gospodarske mjere. Obuhvatiti sve moguće komponente gospodarskog života jednom formulom nemoguće je i ostat će nemoguće tako dugo, dok čovjek ostaje na današnjim duševnim sposobnostima. Zato nam i najispravniji rezultati na osnovu formula mogu da budu tek kao neke smjernice u našem radu i ništa više. Résumé. Dans ses réflexions sur la théorie de rentabilité fonciere, se divisant en quelques chapitres particuliers, l´auteur touche les diverses opinions des auteurs allemands a cet égard et tire finalement ses propres conclusions qui, eux aussi, vont naturellement au contraire de ladite théorie. SAOPĆENJA LIKVIDACIJA PRIVREMENOG STANJA EKSPROPRIJACIJE VELIKIH ŠUMSKIH POSEDA U GORSKOM KOTARU. Prošle jeseni čitasmo u novinama, da se kani postepeno likvidirati privremeno stanje eksproprijacije velikog poseda. Kako da se likvidira to stanje, mnenja biće da su dosta različna. Ali kraj svega toga bio bi ipak potreban bar jedan glavni princip, koji bi morao konačno da prodre, tj. da se postupak nipošto ne komplikuje. Ako je već sama eksproprijacija bila komplikovana sa privremenim upravljanjem eksproprisanih površina, treba da bude bar likvidacija kratka, jezgrovita, jednostavna i praktična. Previsoki su troškovi tih komplikacija i privremenih upravljanja sa golemom — pisarijom! Najjednostavnija i najbolja bila ´bi likvidacija eksproprijacije šumskih površina u Gorskom kotaru, kad bi se odredilo, sa kolikim postotkom ima da participira svaka interesovana općina na ukupnoj eksproprisanoj površini. Taj hi postotak vredio za dotičnu općinu u tangenti dobitka, gubitka, poreza, anuiteta, nadeljivanja agrarnih interesenata itd. Tangenta svakoj općini odredila bi se na pr. za vreme od 20 god. s obzirom na broj agrarnih interesenata, koristi od zemljišnih zajednica, privatne šume itd. Nakon 20 god. morala toi se utanačiti nova tangenta i to prema razvitku pojedine općine, prema umanjenom ili uvećanom broju agrarnih interesenata itd. Ako ne bi toga bilo, onda bi nakon svaka dva decenija bile potrebne nove agrarne reforme i to između pojedinih općina. Jer tada toi neke općine (zbog razvitka, napretka itd.) već oskudevale na drvu, dok bi ga druge imale još na pretek. Sve ovo bilo bi potrebno zbog toga, jer se valjda ipak ide za pravedriošćubar donekle jednakim pravima agrarnih interesenata. Najveća toi bila pogreška, kad bi se za eksproprisane šume stvorilo nemoguće jedno stanje, kakovo je npr." stanje zemljišnih zajednica itd. Taj starinski i kompliko. vani sistem propast je savremenog, naprednog i zaista rentabilnog upravljanja sa 325 |