DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1937 str. 5 <-- 5 --> PDF |
tako, da komora može vršiti uzastopno i naizmenično četiri različita snimanja, i to: 1) prizma se nalazi ispred objektiva i propušta u objektiv zrake desno od pravca leta, optička osa objektiva se otklanja na stalan ugao od 38°, usled čega se dobije desni kosi odnosno perspektivni snimak; 2) istovremeno sa odmotavanjem filma vrši se pravolinijsko kretanje prizme, prizma se sklanja sa objektiva, usled čega se dobije običan vertikalan odnosno planski snimak; 3) prizma se okrene oko svoje ose za 180° i ponovo dolazi ispred objektiva i propušta zrake sa levé strane od pravca leta, usled čega se dobije levi kosi (perspektivni) snimak; 4) prizma se udaljuje ponovo od objektiva, objektiv bez prizme daje opet, vertikalani (planski) snimak. Daljnje snimanje nastavlja se istim redom. Na ovaj način snimanje vršeno za vreme jednog leta u istom pravcu daje tri reda slika: srednji sa planskim slikama i dva bočna sa perspektivnim slikama, koji se međusobno preklapaju za 25—60%. Širina jednog pojasa snimljenog terena za vreme leta u jednom pravcu iznosi 3,6 visine leta. Uspeh aerofotosnimanja, sem od aparata, u mnogome zavisi i od kvaliteta samog filma. Od dobrog se filma traži: a) da bude dobro osetljiv prema svetlosti i bojama, b) da sloj emulzije bude svuda jednak i c) da nema fizičkih defekata. Pošto se snimanje vrši sa aeroplana, koji leti velikom brzinom, i uslovi za snimanje nisu baš mnogo povoljni, to je za jasan snimak potrebno kratko eksponiranje, koje nesme biti duže od Vis sekunde. Usled ovoga se za snimanje moraju upotrebiti filmovi najjače osetljivosti prema svetlosti. Osetljivost filma prema boji isto je tako jedan od glavnijih ušlo va uspešnog dešifrovanja snimaka u cilju taksacije šuma. Običan film nije dosta selektivan za pravilno izražavanje svih boja, koje postoje u prirodi. On je najosjetljiviji prema plavim i ljubičastim zrakama, međutim na njega nikako ne deluje crvena, narančasta, žuta i delom zelena boja. Kad se na prosti film slika predmet, koji je obojen ne samo plavo i ljubičasto, već i crveno, narančasto, žuto i zeleno, svetlost sa ovih poslednjih neaktiničnih boja neće delovati na emulziju filma i tonovi, koji odgovaraju tim bojama, neće biti izraženi na slici. Drugim recima, one boje na predmetu, koje u prirodi izgledaju svetlije (crvenkaste, žućkaste, zelenkaste itd.), na negativnoj snimci sve će biti izražene prozirnim mestima, a na pozitivnoj više manje tamno; boje pak, koje u prirodi izgledaju tamnije (plava, ljubičasta), na negativu će biti izražene tamno, a na pozitivu manje više svetio. Dakle, i ako nam se napr. hrom-žuta boja u prirodi pokazuje kao mnogo otvorenija nego plava, ipak se ona na običnom snimku javlja kao crna, a plava kao bela. Na taj način slika neće pokazati, gde je bila koja od tih boja u prirodi. Međutim za dešifrovanje aerofotosnimaka šuma od prvostepene je važnosti, da sve nianse u bojama kruna raznog drveća (leti sve nianse zelene boje, a jeseni sve nianse zelene, žute, narančaste i crvene boje) ^dobiju svoj izražaj i na snimku. 275 |