DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1937 str. 30 <-- 30 --> PDF |
Zimski i jesenski snimci uopšte se retko kad upotrebljavaju pri dešifrovanju. Tačnost dešifrovanja šumskih aeroiotosnimaka. Na kraju nam ostaje još kazati nekoliko reci o stepenu tačnosti, koju daje dešifrovanje šumskih aerosnimaka. Dešifrovanje kombinovanog plansko-perspektivnog snimka — sudeći po podacima, koje navodi g. P r o n j i n u svojim »Uputstvima« — daje za sada zadovoljavajući rezultat. Pokusi su bili izvedeni snimanjem i dešifrovanjem jednog šumskog kompleksa od 20.000 ha. Dešifrovanje snimaka se vršilo po prethodnom upoznavanju karaktera šume na terenu, ali samo na Va celokupne snimljene površine. Prilikom dešifrovanja služili su se vrlo nepreciznim aparatima i priborom. Bili su upotrebljeni prosti stereoskopi sa dvostrukim povećanjem i proste lupe sa dvo- do četvorostrukim povećanjem. Radi dobivanja podataka za kontrolu i ocenu stepena tačnosti dešifrovanja bilo je na istom tom kompleksu istovremeno izvršeno i vazdušno vertikalno snimanje i taksaciono snimanje sa zemlje. Po sravnjenju rezultata ispostavilo se, da je p o d e 1 a c e 1 o g kompleksa na zemljište pod šumom i zemljište n e pcšumljen o bila na aerosnimcima izvršena sa tačnošću do 90%. Greška od 10% odnosila se u glavnom na pomladak i mlađe sastojine (do 20 godina starosti) ili na niske šume lošijeg boniteta (V), koje su pri dešifrovanju bile pogrešno smatrane za nepošumljene površine. Tabela 1. dešifrovanje Glavna vrsta drveća Ukupan broj dešifrovanja sa neznatnom sa krupnom pravilno greškom greškom koliko 0/ /0 koliko /0 koliko % Bor 139 114 82,1 13 9,3 12 8,6 Cedar 25 13 52,0 5 20,0 7 28,0 Smrča i jela 55 31 56,4 7 12.7 17 30,9 lišćari 67 44 65,1 13 19,0 10 14,9 Svega 286 202 72,0 38 12,0 46 16,0 Izlučivanje čistih sastojina bilo je izvršeno skoro bez greške. Granice pojedinih sastojina povučene na aerosnimcima odgovarale su pri pregledu i kontroli na terenu potpuno stvarnom stanju. Mala netačnost u izlučivanju sastojina pokazala se samo na mestima, gde su se dve susedne sastojine razlikovale između sebe vrlo neznatno, na primer za jedan bonitetni ili dobni razred, ili kada je u prirodi neka sastojina stav 300 |