DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1937 str. 28 <-- 28 --> PDF |
1) usled promené u osvetljenju; sunce u jeseni i zimi ne diže se tako visoko iznad horizonta kao u letu; 2) usled promené u bojama, u gustoći i obliku kruna kod lišćara; i 3) usled promené osnove (pozadine), na koju se projektuju drveta pri snimanju (sneg, šumska stelja itd.). U jesen se sunce nalazi bliže horizontu, njegovi kosi zraci osvetljuju manji deo krune, usled čega se na slici smanjuju dimenzije svetlih zrna (projekcije osvetljenog dela kruna) i povećavaju se zasenjeni međuprostori. Zbog ovoga jesenjski snimci imaju više taman ton sa sitnim svetlim tačkicama. Ovo naročito važi za sastojine sa nejednakim po visini drvećem, kao što su smrčeve i jelove. Pošto se na borovim sastojinama to ne ispoljava u takvoj meri, to se na jesenjskim snimcima najbolje vidi razlika u karakteru slike borovih i smrčevih odnosno jelovih sastojina. SI. 10. Aerofotosnimak na običnom filmu. U jesen požutele lisnate sastojine daju na slici čisto beo ton, kojim se izrazito odvajaju od četinara, usled čega su jesenski snimci vrlo pogodni za dešifrovanje. Ali to važi samo za kratki period vremena — do prvih mrazova i snega. Sa mrazovima i snegom opada požutelo lišće i razgolićene krune drveća vrlo se slabo vide na snimcima. Zima isto tako unosi puno promena u karakter šumskih slika. Sneg i inje oduzimaju snimku mnoge karakteristične znake, kojima se koristimo pri dešifrovanju. Ispod snega nestaje pašnjaka, livada, močvara itd. Pa i samo listopadno drveće sa svojim ogolelim krunama slabo je izra 298 |