DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1937 str. 27 <-- 27 --> PDF |
Tačnost određivanja visine drveća po senci zavisi od mnogih čini/ aca, naime od promené merila snimka, od reljefa mesta na koje drvo baca svoju senku, od pokrivača tla, od kvaliteta aerosnimka, od stepena tačnosti merenja senke na aerosnimku itd. Računajući u svakom pojedinom slučaju ulogu svih ovih činilaca, možemo doći do potpuno zadovoljavajućih rezultata za praktične svrhe. Način određivanja visine drveća po senci ipak ne rešava potpuno taj problem, jer se njime možemo služiti samo u slučajevima, kada drveće baca svoju senku u otvorenom prostoru. Određivanje prsnog prečnika stabla. Na aerosnimcima, kako nam je već poznato, drvo se samo ne vidi, već projekcija njegove krune. Zato i prečnik stabla neposrednim merenjem na snimku ne može biti određen. Ali po prečniku projekcije krune može se ipak donekle suditi i o prečniku stabla. Tačan odnos između ovih dveju dimenzija još nije utvrđen; ovo se pitanje nalazi u stadiju proučavanja, koje će nesumnjivo uroditi plodom i na kraju krajeva dobićemo tabele, u kojima će taj odnos biti potpuno utvrđen za razne vrste drveća i za razne tipove šuma. Određivanje drvne mase. Određivanje drvne mase sastojine po aerosnimku moguće je pomoću prethodno utvrđenih taksacionih elemenata. Prelaz od taksacionih elemenata k samoj drvnoj masi vrši se pomoću lokalnih tabela mase. U slučaju da ove ne postoje, onda se drvna masa određuje na sledeći način: Kad imamo na aerosnimku utvrđene granice šume i taksacioni opis sastojina, izdvajaju se na slici najkarakterističnija mesta u sastojinama. Na tim se mestima ograničavaju sa tušem površine, kojima u prirodi odgovaraju parcele od 0,5—1,0 ha, i na ovim izdvojenim površinama, odnosno »primernim plohama«, na snimku se vrši izbrajanje svih drveta na jedan od gore pomenutih načina. Poznavajući karakter sastojine možemo izbrojena stabla podeliti po dobnim razredima i koristeći se opštim tabelama mase možemo odrediti drvnu masu na primernoj plohi, a posle i celokupnu drvnu masu sastojine. Opis zdravstvenog stanja šume. Razne štete u šumi, kao što su izvale, vetrolomi, paljevine, sušike, štete od ljudi i insekata, u koliko utiču na spoljašnji oblik kruna i strukturu sastojine, dobivaju svoj izražaj i na snimku. Sastojine oštećene od požara razlikuju se na slici od zdrave sastojine svojim svetlijim tonom, proređenošću projekcija kruna i u višoj meri nepravilnim granicama. Pojedina osušena stabla oštro se izdvajaju na slici kao bele tačke. Izvaljena stabla predstavljena su na slici kao bele crte bez ikakvog reda raštrkane po površini. U ostalim slučajevima, kada se štete ne ispoljavaju u spoljašnim promenama sastojina, konstatacija tih šteta na snimku vrlo je teška, a ponekad i nemoguća. Sve spomenute osobine, pomoću kojih se određuju na snimcima potrebni taksacioni elementi, odnose se u glavnom na snimanje vršeno u letnjoj sezoni i ne mogu se smatrati stalnima, jer, kao što smo i ranije napomenuli, zavise od mnogih faktora, a pre svega od godišnjeg doba, u kome se vrši snimanje. Pri snimanju u jeseni i u zimi menja se usled spoljašnjih promena šume u to doba i karakter aerofotoslike, odnosno menjaju se znaci, po kojima se vrši dešifrovanje. Promena na slici dolazi usled triju razloga: 297 |