DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1937 str. 23 <-- 23 --> PDF |
sastojina, jer primesa menja sliku samo u pojedinostima, a opšti karakter slike ostaje u glavnom isti. Određivanje sastava mešovitih sastojina vrši se putem izdvajanja projekcija različnih vrsta drveća na slici i posle okularnom procenom stepena učešća za svaku vrstu u smesi. Kada imamo drveća, koje se jasno razlikuje na slici od glavne vrste u sastojini, određivanje se može izvesti i putem izbrajanja ovih stabala. Sem pomenutih načina možemo se koristiti i metodom »utvrđi vanj a tip a šu m e« po snimku, jer svakom »tipu« odgovara određeni sastav i određeni karakter same slike. Određivanje starosti sastojine. Starost sastojine jedan je od glavnih elemenata za taksacioni opis. Sa starošcu se kod drveća povećava kruna (do određene granice): što je starije drvo, to je veća njegova kruna. Sem toga, sa starošcu drveća dobivaju se i druge osobine. Kod nekih vrsta drveća (naročito kod bora i jasike) gornji deo krune dobije zaobljen oblik. Karakter sklopa isto se menja. U mladim sastojinama nalazimo velik broj stabala razmeštenih u neposrednoj blizini jedno pored drugog; sa starošcu taj se raspored remeti, jer neka drveta izumru, neka budu posečena i na taj se način sklop proredi, čega radi u zrelim i prezrelim sastojinama imamo stabla velikih dimenzija, razmeštena po površini na znatnom odstojanju jedno od drugog. Ova promena u strukturi sastojine u vezi sa starošcu iste može poslužiti kao znak za dešifrovanje starosti sastojine. U mladoj sastojini male projekcije kruna raspoređene su skoro jedna pored druge, a ponekad čak i pokrivaju jedna drugu. Usled toga velikih zasenjenih partija između kruna nema, a sva slika ima slabo zrnast karakter. Kod starijih sastojina naprotiv zrnatost je izražena jasno i između pojedinih stabala (zrna) nalaze se veliki tamni međuprostori. Razlika je ova lako uočljiva čak i pri posmatranju običnim okom. Dakle, razmere projekcija kruna i karakter njihovog razmeštaia to su karakteristične osobine za određivanje starosti sastojine po snimku. Ali ove osobine u mnogome zavise od raznih činioca, koji izazivaju smanjenje ili povećanje projekcije krune, kao što su to npr. bonitet i obrast. Sa sniženjem boniteta smanjuju se razmere stabala, a u vezi s time i veličina same krune, što izaziva opasnost da stare sastojine nižih boniteta budu dešifrovane kao mlade sastojine viših boniteta i obratno. U takvim slučajevima treba prilikom dešifrovanja uzeti u obzir i biološke osobine sastojine. Razlika između mladih i starijih sastojina ispoljava se još u tome, što mlade sastojine obično imaju (ma i u neznatnoj meri) primešanog starijeg drveća, koje se može lako raspoznati na slici po većim razmerama projekcija njihovih kruna. U zrelim sastojinama nižih boniteta sva su drveta skoro jednaka po razmerama. Projekcije kruna drveća u mladim sastojinama različite su po veličini; mlada drveta daju na snimku manje projekcije, a stara znatno veće projekcije. U zrelim sastojinama nema tako velikih razlika u dimenzijama projekcija kruna. U tom pogledu njihova je slika više jednolična. Osim toga mlade sastojine najčešće nastaju na mestima provedenih seča, zbog čega njihove površine imaju obično pravilne geometrijske oblike. Zrele sastojine nižih boniteta imaju naprotiv nepravilne granice. Sastojine nižih boniteta nalaze se obično blizu močvara i služe kao prirodni prelaz između močvara i šuma. 293 |