DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1936 str. 88 <-- 88 --> PDF |
Gustoća pošumljavanja (obrast) iznosi u početku 160—300 stabala po jednom hektaru; to zavisi od mesta i sopstvenosti, jer šuma Landa nije samo u državnim rukama, već i u privatnim. Uređenje u državnim šumama sprovodi se na bazi postupičnosti. Uopšte ophodnja je 72 godine, izuzev u serijama, koje su u blizini mora, gde je ona smanjena na 56—64 godine; šuma je podeljena na 72/4=18, 64/4=16 ili 56/4=14 velikih parcela koje1 se zovu odeljenja (divisions). Vrši se postupična seča. Za vreme prve periode od četiri godine, u prvom odeljku se smolari, »na mrtvo«; seča na »blanc étoc« sprovodi se na kraju četvrte godine i neposredno se pojavljuje prirodni podmladak. Odelenja 2, 3, 4 podvrgnuta su smolarenju na način »crpljenje« i to progresivno t. j . intenzivnije se smolari u drugom odeljku nego u trećem; dalje u odeljku trećem intenzivnije nego u četvrtom. U drugim, u ostalim odeljenjima vrši se smolarenje »na živo« i to bilo na pričuvcima bilo na stablima, koja su ostavljena posle proreda (»pins de place«) ; smolarenje »na mrtvo« vrši se na borovima, koji su podignuti amelioracionom sečom. Najmlađa odeljenja su podvrgnuta amelioracionoj seči i u njima se ne smolari. Prvi radovi počinju u principu već u četvrtoj godini starosti. Tada se provode seče, održavaju sastojine, otstranjuje se korov, iznose se mrtva stabla i dr. Kada borovi dostignu nekoliko metara u visinu, vrši se prosvetljavanje t. j . pušta se više svetlosti u sastojinu, jer je primorski bor tipični pretstavnik vrste svetlosti: potkresuju se niske grane, a po potrebi sastojina se i progaljuje. Ovo se radi zimi. Na ovim borovima, koji su podignuti ovim načinom t. j . prosvetljavanjem, vrši se smolarenje »na mrtvo«, čim borovi dobiju dovoljnu deblj:nu, da bi mogli da prime ranu (care), iz koje bi izlazila smola; ta debljina treba da bude otprilike 0,50 m u obimu u čovečjoj visini. Nismo mogli da dobijemo precizan i odlučan odgovor na pitanje, da li biva šuma na Landu napadana od neke bolesti. U mesto direktnog odgovora, rečeno nam je, da šuma katastrofalno od požara strada i konzervator šume, veoma obazriv čovek, pokaza nam prstom na jedno ulegnuće od 2—3 ha, pored kojeg smo »tramvajem« prolazili u tom momentu. Tu je izvesnog vremena izbio požar i sam se, srećom, lokalizovao, jer je konfiguracija i položaj zemljišta bio takav da nije mogao da zahvati i okolna stabla, koja nisu bila u kontinuelnoj vezi; pored toga vreme je bilo mirno, vetar nije duvaošto je vrlo važno. A pire 4—5 dana, priča konzervator, bio je požar na jednom kraju Landa, koji je uništio stotine hektara šume. Obično uzrok požaru je čovek. Zato kad se prolazi kroz šumu, zabranjeno je i pušiti. Požar se veoma lako širi, jer su stabla puna smole, sunčana žega jaka, vetar često neprekidno duva, apsolutna je nestašica vode. Jedina borba protiv požara je lokalizovanje požara. Gašenje zatrpavanjem zemlje teško je moguće, jer za to pesak nije pogodan. Od insekata i biljnih bolesti šuma ne strada. Mi nismo mogli da vidimo ni jednog insekta, niti neki trag od napada biljnih bolesti, izuzev na močvarnom regionu. Moguće je da se nađe neki insekt, koji živi na četinama, na lišajevima, makijama ili šiblju, ali to nije od praktične važnosti. Verujemo da Land, s obzirom na njegove specifične klimatske i edafske prilike, nije pogodna sredina za život šumskih štetočina. Na kraju da rezimiramo: Land se deli na tri dela: dune, močvare i pustare. Najveću površinu zauzimaju dune´, i zato kad se spomene Land, misli se na apsolutno peskovit teren. Glavna vrsta koja uspeva je bor (Pinus pinaster), uspeva i šiblje i makija, na močvarnom i stepskom terenu. Šuma na Landu se tretira kao regularna šuma i deli se na državnu, na većem prostoru, i na privatnu, manji prostor. Glavna je korist: drvo za gorivo i smola.Podmlađivanje se vrši prirodnim putem, koje se forsira proredama. Seča je postupična, na malim površinama, i to na onim koje su semenom već dovoljno naplođene i gde se podmlađivanje već pojavilo. Na Landu, iako je 674 |