DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1936 str. 84 <-- 84 --> PDF |
izvesne promené. Šibljasta vegetacija, koja se iskorišćava kao stelja i pašnjaci, takođe se modifikuje. Dakle ovako se deli Land i na njemu uspevaju gore pomenute vrste. I nehotice nameće nam se pitanje, kako može da uspeva bilje, kada je zemljište apsolutno peskovito? Za egzistenciju bilja odnosno šume potrebni su, u glavnom, ovi faktori: vlaga, temperatura i svetlost. Po izvesnim merenjima stručnjaka, ako u četiri vegetaciona raeseca — maj, juni, juli i avgust — ne padne vlage više od 50 mm, iako je vazdušna vlaga mnogo veća, tu šuma ne može uspevati; tako isto nema šume i onde, gde je relativna vlaga (vlaga u vazduhu) manja od 50%, a vodeni padeži u četiri vegetaciona meseca manji od 100 mm. Pošto Land zbog neposredne blizine Atlantskog okeana, koji je izvor vlage za ćelu Evropu, ne oskudeva u vlazi ni u vegetacionim mesecima, ona zadovoljava potpuno zahteve. Prema tome, s ove strane, na Landu, iako je apsolutno peskovit teren, postoji mogućnost za egzistenciju šume. Takođe i temperatura je pogodna. Radi ilustracije iznosim tabelu s podacima, koji se´ odnose na temperaturu i apsolutnu vlagu i dobiveni su tačnim merenjem. Meseci: Temperatura C°: Visina vodenog taloga u mm Januar 4.8 71 Februar 6.3 58 Mart 8.5 64 April 12.0 67 Maj 14.8 74 Juni 18.1 81 Juli 20.3 51 Avgust 20.4 55 Septembar 17.9 66 Oktobar 13.2 94 Novembar 8.4 93 Decembar 5.1 74 Središnja godišnja temperatura 12.5 848 Dakle srednja godišnja temperatura i visina vodenog taloga daje, kao što se vidi, mogućnost za vegetaciju, odnosno za egzistenciju šume. Pojmljivo je, da je i relativna vlaga (kao i apsolutna) dovoljna, jer je vetar sa mora donosi i njome zasićuje vazduh. Treći faktor, svetlost, takođe je povoljan. To pokazuje sledeća tabela: Zima (decembar, januar, februar) : 22.80 h Proleće (mart, april, maj) 447.64 h Leto (juni, juli, avgust): 638.15 h Jesen (septembar, oktobar, novembar) : 377.26 h Ovo su srednje insolacije u časovima, koje su merene u vremenskom razdoblju od 1925 do 1930 godine. Klima je na Landu sveza Atlantska, leto je toplo i sunčano, zima relativno blaga, ma da termometar silazi povremeno i do nule. Pesak je sastavljen od silicijuma, čvrstog, acid fosforikuma, oksida gvožđaaluminiuma. Napomenuto je, da površina, koja je zastrta vegetacijom, iznosi oko 900.000 ha, od kojih je 800.000 ha pod primorskim borom. Na dunama ima 102,300 ha šume. Državi pripada 43.369 ha, od kojih je produktivno 40.071 ha; ostalo je obalski pesak, koji je pokriven zakržljalim borovima. 670 |