DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1936 str. 82 <-- 82 --> PDF |
pustinja). Duž obale mora vetar je duvao i nosio veoma fini i živi pesak na veliku daljinu praveći dune. Dalje k unutrašnjosti kopna pruža se i vlažna pusta zona, često močvarna i neplodna. Mestimično ovde onde postojale su grupe primorskog bora, koje su životarile. U početku XIX veka počeo je rad na smirivanju i učvršćivanju peska prvi Bremontier, a zatim oko 1850 Chambrelent. On je načinio mrežu od jaraka i time drenirao podvodni teren, a zatim je propagirao pošumljavanje primorskim borom. Malo po malo teren se pokrivao šumom. Tako je postala šuma na Landu, od koje danas Francuska crpe veliku korist. Kada se pođe od obale mora k unutrašnjosti, susrećemo tri tipa vegetaciona p´ejsaža: 1. Dune; ; 2. Močvare; i 3. Pustare i stepe. 1. Dune se prostiru na daljini od 3—5 km. i skoro su paralelne sa obalom mora. Debljina ovih duna, ove naslage finoga peska, može da bude 50 m., a često puta i 70 m. Polazeći od okeana susreću se sledeće vrste duna: a) Pokretne ili bele dune; njih vetar stalno prenosi s jednog mesta na drugo i njihovo smirivanje odnosno učvršćivanje je teško; b) Umirene ili sive dune; one su prirodno pokrivene zeljastom vegetacijom. Snaga vetra sa mora je jaka te ne dozvoljava da uspeva i šuma. c) Pošumljene dune; ovo je treća vrsta duna na Landu, gde treba razlikovati skorašnje dune, koje su tu sa drugog mesta prenete do XVIII veka i veštačkim putem pošumljene primorskim borom, i stare dune, koje su prirodnom šumskom vegetacijom pokrivene već dug niz godina. Ove takozvane stare dune postoje samo na izvesnim mestima. Na pokretnim dunama postoji više svojstvenih uslova (pokretnost tla, snaga vetra, intenzivna radiacija), koji dozvoljavaju rašćenje samo vrlo malom broju vrsta, te je vegetacija u ovom regionu vrlo slična onoj na obali drugih mora. Ova je vegetacija karakterizovana vrstom Psamma arenaria, koja je pogodna za učvršćivanje pokretnih duna; druge su najkarakterističnije vrste: Convalvulus Soldanella, Eryngium maritimum, Calium arenarium, Euphorbia paralias i dr. Umirene dune pokrivene su kontinuitivnom. vegetacijom; karakteristične su vrste: Aira canescens i Helichrysum Staechas; siva boja ovih vrsta daje ime ovoj duni. Na mestima, gde je tlo sveže, čak vlažno, nalazimo Salix repens i karakteristične vrste pustara: Erica Scoparia, Erica cinerea i dr. Skoro pošumljene dune, za razliku od ranije pošumljenih, obrasle´ su primorskim borom (Pinus Pinaster). Njegovo je šumsko zemljište u fazi formacije. Vegetacija je veoma siromašna, oskudna i ona se gaji samo u rasadniku i to u onolikom broju, kolik je potreban za popunjenje golih površina odnosno praznina. Zemljište je obraslo mahovinom (Hypnum cupressiforme i dr.) i lišajem (Cladonia silvatica) ; treba napomenuti da ima u izobilju Melampyrum pratense, vrsta koja se pojavila odmah u početku pošumljavanja Landa. Ovde onde, ria izvesnoj daljini, pojavljuju se i druge vrste kao: hrast (Quercus pedunculata i Quercus ilex) od drveća; Erica Scoparia, Erica cinerea, Arbutus unedo od šiblja; ostalo su travaste biljke. Njihovo je obilje veće, u koliko je pošumljavanje starije odnosno ranije izvršeno i u koliko se dune više približuju starim dunama. Odavno pošumljene dune pokrivene su šumom, koja se prirodnim putem podigla i koja prestavlja normalnu granicu vegetacije pošumljenih duna; ova je vegetacija različita. Medju drveće spada primorski bor (P. Pinaster), s kojim je uvek združen hrast (Quv. pedunculata); njega vidimo uvek. Bor prati u mnogo slučajeva česmika (Qu. ilex), a tako isto, ali mestimično, Quercus Tozza. U najjužnijem regionu Landa hrast plutnjak (Qu. suber var. occidentalis) dolazi na mesto česmike. U šiblju dolazi više vrsta; ono je mnogobrojno i čini pseudo-makiju. To su Erica Scoparia, E. cinerea, Ilex aquifolium, 668 |