DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1936 str. 80 <-- 80 --> PDF |
koliko i broj potrebnih pragova sa mnogo većim dimenzijama za uređenje kanala. Prema tome1 imamo uštedu za skoro celokupnu cenu pločnika, po odbitku troškova ea potslap i zub. Troškovi su održavanja kod kanala na slap mnogo neznatniji od onih kojima podleže kineta i to u znatno velikoj meri. Pretpostavimo da su troškovi popravki odgovarajućih delova isti (troškovi popravki pragova i postranih zidova kod jednog, odnosno kaskada i postranih zidova kod drugog), pojavljuje se razlika u troškovima za održavanje i popravku pločnika, koji nisu mali, kada se uzme da za 20—30 god. imamo nekoliko mestimičnih plopravki i jednu potpunu izmenu. Troškovi izgradnje pločnika prema ukupnim građevinskim troškovima kinete iznose oko 20%. Sa estetskog gledišta sistem kineta nije ništa nadmoćniji od sistema kanala. Vidni delovi, postrani zidovi i kaskade odnosno pragovi slični su kod oba sistema. Kao što se vidi, popločavanje dna korita kod kineta sa kaskadama nije opravdano iz tehničkih razloga. Pločnik uvećava brzinu, što je u suprotnosti sa smanjivanjem pada putem kaskada. Gde nemamo potrebe da brzinu vode povećavamo, sistem kineta sa kaskadama apsolutno je nepodesan i ne služi ničem do da se povećaju troškovi gradnje, a najviše troškovi održavanja. Gdegod na plavinama imamo velik pad, što je u većini mesta slučaj, treba podizati kanale na slap u gornjem delu, a u donjem brzotoke iz kamena (radiers de glissement), u koliko bi se brzina umanjila usled prenaglog pada. Na kraju za izgradnju kanala na slap mora se prema prof. B e r n a r d-u obratiti pažnja i njihovom gradnjom zadovoljiti ovi uslovi: »1. Novo korito mora biti što pravije. Krivine prouzrokuju uvek usporavanje brzine i prema tome mogu prouzrokovati taloženje i zapušiti više ili manje kanal. Opasnost će naročito biti ozbiljna, ako bujica može još izuzetno pronositi lavu. Ako se krivine ne mogu izbeći, valja izdignuti obalu, na koju bi centrifugalna sila težila da izbaci vodu ili lavu. 2. Usvojeni profil proprečnog preseka mora, u koliko je više moguće, biti svuda isti, tako da se oticanje lavične mase vrši bez zastoja. Ako bi bilo naglih proširivanja profila, pojavilo bi se smanjivanje brzine, odakle bi rezultiralo taloženje. 3. Pad uzdužnog profila mora biti svuda isti, jer umanjivanje ovoga izaziva taloženje poglavito ti slučaju pojave lave. 4. Pad isti održati i provesti do ušća regulisanog korita u reku sakupljačicu ili ga ne1 umanjivati u blizini ove reke. 5. Veštački kanal ne sme se prekinuti pre nego što dostigne do reke, u koju pada. Njegovo ušće mora biti na nivou niske vode reke, u koju se uliva bujica« (Litografisani tabaci str. 638—9). Ova pravila važe i za gradnju kineta. Sret. Rosić ; ´ * savetnik Min. šuma i rudnika KROZ ŠUMU LANDA. (Na putu u Francuskoj). Iz Bordo-a autobus je krenuo na jugozapadnu stranu, prema obali beskrajnog Atlanskog oke´ana. Bilo je sveže julsko jutro, točkovi su jurili po pravom i ravnom putu; s levé i desne strane lepi vinogradi kao da se pokreću i ostaju iza nas; nailazimo na gomile primorskih borova kao kite cveća. Oni su sve češći, što se više udaljujemo od varoši. Jutarnji oštar vazduh osvežava nas, nadimaju nam se grudi . . . osećamo neko naročito zadovoljstvo. Posle dva sata prijatne vožnje po ovom lepom, glatkom putu, kroz polja marljivo obradjena, stižemo u jedno malo naselje. Silazimo iz autobusa i stu 666 |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1936 str. 81 <-- 81 --> PDF |
parno na tlo; pod nogama nam škripi pesak — to nam daje znak da smo na čuvenom apsolutno peskovitom terenu, koji je ipak zastrt lepom borovom šumom: da smo na Landu. , Land je klasičan primer u šumarstvu, da može i na samom pesku da se podigne šuma i da se od nje dobijaju redovni šumski prihodi. Land je primer, da je šumarstvo koliko veština toliko i nauka, jer treba znati uslove i okolnosti, u kojima može da. vegetira jedna biljna asociacija i treba umeti da tu b´ljnu asociaciju održavamo i da iz nje, bez ikakvih rdjavlh posledica po njen opstanak, vučemo redovne koristi. Land je iw» SI. 1. Karta Landa. dalje dokaz ljubavi prema šumi, dokaz svesti o važnosti šume, volje za rad, strpljenja U poslu. Verujemo, da jedan obrazovan šumar mora da ima široke pojmove o šumarstvu i obilni vidokrug; zato mislimo, da našoj šumarskoj javnosti neće biti na odmet, ako progovorimo i o terenu Landa i o njegovoj šumi na osnovu podataka, koje smo prikupili na licu mesta i svojim očima videli i proverili one činjenice, koje nama izgledaju malo verovatne i mnogo čudnovate. Land je, kao što sam već napomenuo, apsolutno peskovit teren, koji zaprema površinu skoro 900.000 ha. To je jedan ogroman nanos peska sa obale Atlanskog okeana; nalaze se delimično močvare i pustare. Land se nalazi u trouglu reke Oarone´ (sa severoistocne strane), reke Adure (sa jugozapadne) i Atlantskog okeana sa istočne strane (si. 1). Ovaj région bio je nekad pust. To i samo ime Landa kaže (la lande 667 |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1936 str. 82 <-- 82 --> PDF |
pustinja). Duž obale mora vetar je duvao i nosio veoma fini i živi pesak na veliku daljinu praveći dune. Dalje k unutrašnjosti kopna pruža se i vlažna pusta zona, često močvarna i neplodna. Mestimično ovde onde postojale su grupe primorskog bora, koje su životarile. U početku XIX veka počeo je rad na smirivanju i učvršćivanju peska prvi Bremontier, a zatim oko 1850 Chambrelent. On je načinio mrežu od jaraka i time drenirao podvodni teren, a zatim je propagirao pošumljavanje primorskim borom. Malo po malo teren se pokrivao šumom. Tako je postala šuma na Landu, od koje danas Francuska crpe veliku korist. Kada se pođe od obale mora k unutrašnjosti, susrećemo tri tipa vegetaciona p´ejsaža: 1. Dune; ; 2. Močvare; i 3. Pustare i stepe. 1. Dune se prostiru na daljini od 3—5 km. i skoro su paralelne sa obalom mora. Debljina ovih duna, ove naslage finoga peska, može da bude 50 m., a često puta i 70 m. Polazeći od okeana susreću se sledeće vrste duna: a) Pokretne ili bele dune; njih vetar stalno prenosi s jednog mesta na drugo i njihovo smirivanje odnosno učvršćivanje je teško; b) Umirene ili sive dune; one su prirodno pokrivene zeljastom vegetacijom. Snaga vetra sa mora je jaka te ne dozvoljava da uspeva i šuma. c) Pošumljene dune; ovo je treća vrsta duna na Landu, gde treba razlikovati skorašnje dune, koje su tu sa drugog mesta prenete do XVIII veka i veštačkim putem pošumljene primorskim borom, i stare dune, koje su prirodnom šumskom vegetacijom pokrivene već dug niz godina. Ove takozvane stare dune postoje samo na izvesnim mestima. Na pokretnim dunama postoji više svojstvenih uslova (pokretnost tla, snaga vetra, intenzivna radiacija), koji dozvoljavaju rašćenje samo vrlo malom broju vrsta, te je vegetacija u ovom regionu vrlo slična onoj na obali drugih mora. Ova je vegetacija karakterizovana vrstom Psamma arenaria, koja je pogodna za učvršćivanje pokretnih duna; druge su najkarakterističnije vrste: Convalvulus Soldanella, Eryngium maritimum, Calium arenarium, Euphorbia paralias i dr. Umirene dune pokrivene su kontinuitivnom. vegetacijom; karakteristične su vrste: Aira canescens i Helichrysum Staechas; siva boja ovih vrsta daje ime ovoj duni. Na mestima, gde je tlo sveže, čak vlažno, nalazimo Salix repens i karakteristične vrste pustara: Erica Scoparia, Erica cinerea i dr. Skoro pošumljene dune, za razliku od ranije pošumljenih, obrasle´ su primorskim borom (Pinus Pinaster). Njegovo je šumsko zemljište u fazi formacije. Vegetacija je veoma siromašna, oskudna i ona se gaji samo u rasadniku i to u onolikom broju, kolik je potreban za popunjenje golih površina odnosno praznina. Zemljište je obraslo mahovinom (Hypnum cupressiforme i dr.) i lišajem (Cladonia silvatica) ; treba napomenuti da ima u izobilju Melampyrum pratense, vrsta koja se pojavila odmah u početku pošumljavanja Landa. Ovde onde, ria izvesnoj daljini, pojavljuju se i druge vrste kao: hrast (Quercus pedunculata i Quercus ilex) od drveća; Erica Scoparia, Erica cinerea, Arbutus unedo od šiblja; ostalo su travaste biljke. Njihovo je obilje veće, u koliko je pošumljavanje starije odnosno ranije izvršeno i u koliko se dune više približuju starim dunama. Odavno pošumljene dune pokrivene su šumom, koja se prirodnim putem podigla i koja prestavlja normalnu granicu vegetacije pošumljenih duna; ova je vegetacija različita. Medju drveće spada primorski bor (P. Pinaster), s kojim je uvek združen hrast (Quv. pedunculata); njega vidimo uvek. Bor prati u mnogo slučajeva česmika (Qu. ilex), a tako isto, ali mestimično, Quercus Tozza. U najjužnijem regionu Landa hrast plutnjak (Qu. suber var. occidentalis) dolazi na mesto česmike. U šiblju dolazi više vrsta; ono je mnogobrojno i čini pseudo-makiju. To su Erica Scoparia, E. cinerea, Ilex aquifolium, 668 |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1936 str. 83 <-- 83 --> PDF |
Crataegus monogina, Cistus Salviaefolius i često Arbutus unedo. Pokrivač od trave je karakterisan vrstama: Arrterenatherum Thorei, Rubia peregrina, Arenaria montana, Suzula Foresteri, Hedera Helix, Tencrium scorodonia. Ovoliko u opštim potezima samo o dunama i o vrstama kojima su pokrivene. Kao što se vidi, a to će se i daljnjim razlaganjima potvrditi, Land nije prosta i jednostavna gomila peska ogromnih dimenzija stvorena nanosima vetra sa mora, već je to zaista peščani teren, ali ipak teren, na kojem razlikujemo nekoliko regiona, bilo po vremenu kada je koji stvoren i kakvog je karaktera (pokretne ili bele dune, umirene ili sive dune, pošumljene skoro ili odavno pošumljene dune) bilo po vrstama koje ulaze u vegetaciju, kojom je pokriven dotični teren. Sada pak, takodje u kratkim linijama prelazimo na drugi tip vegetacionog pejsaža koji susrećemo od mora ka unutrašnjosti Landa. To su: SI. 2. Land: Pruga kroz šumu (Foto: M. Popović) 2. Bare i močvare. Bare i močvare formiraju jednu neprekidnu liniju iza duna, kada posmatramo sa obale mora. Obale bara (koje nisu duboke) i močvara daju jednu specijalnu vegetaciju, gc´e drvenasto bilje igra značajnu ulogu. Mesavine Myrica Galle-a su naročito značajne; tu se susreću podjednako Salix atrocinerea i mestimično Alnus glutinosa i Betula pubescens, dalje vrste koje zahtevaju vlagu. Razume se, ove su vrste podredjene i ne zauzmaju veliku površinu, jer i same bare i močvare nisu prostrane. Na ćelom Landu dominira Pinus Pinaster. 3. Pustare i stepe. Ovo je treći tip i on je pokriven jednom gustom formacijom šiblja čiji su bitni elementi Erica, Calluna i Ulex praćeni vrstama Pteris Aquilina, Mollinia caerulea i nekoliko karakterističnim vrstama, ali u manjoj meri, Phalangium, Arenaria montana itd. Mestimično ima pojedinačnih variacija, koje dolaze od razlike u vlažnosti i pogodnosti tla. Na vlažnim stepama nalazimo kao glavne karakteristike: Erica Scoparia, E. tetralix, Ulex nanas, Molinia coerulea, dok na suvim stepama: E. cinerea, calluna vulgaris, Ulex europaeus, Arrtenatherum thorei. U senci primorskih borova zasađenih na stepi, relativno razviće vrsta se modifikuje i šumski sastav trpi 669 6 |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1936 str. 84 <-- 84 --> PDF |
izvesne promené. Šibljasta vegetacija, koja se iskorišćava kao stelja i pašnjaci, takođe se modifikuje. Dakle ovako se deli Land i na njemu uspevaju gore pomenute vrste. I nehotice nameće nam se pitanje, kako može da uspeva bilje, kada je zemljište apsolutno peskovito? Za egzistenciju bilja odnosno šume potrebni su, u glavnom, ovi faktori: vlaga, temperatura i svetlost. Po izvesnim merenjima stručnjaka, ako u četiri vegetaciona raeseca — maj, juni, juli i avgust — ne padne vlage više od 50 mm, iako je vazdušna vlaga mnogo veća, tu šuma ne može uspevati; tako isto nema šume i onde, gde je relativna vlaga (vlaga u vazduhu) manja od 50%, a vodeni padeži u četiri vegetaciona meseca manji od 100 mm. Pošto Land zbog neposredne blizine Atlantskog okeana, koji je izvor vlage za ćelu Evropu, ne oskudeva u vlazi ni u vegetacionim mesecima, ona zadovoljava potpuno zahteve. Prema tome, s ove strane, na Landu, iako je apsolutno peskovit teren, postoji mogućnost za egzistenciju šume. Takođe i temperatura je pogodna. Radi ilustracije iznosim tabelu s podacima, koji se´ odnose na temperaturu i apsolutnu vlagu i dobiveni su tačnim merenjem. Meseci: Temperatura C°: Visina vodenog taloga u mm Januar 4.8 71 Februar 6.3 58 Mart 8.5 64 April 12.0 67 Maj 14.8 74 Juni 18.1 81 Juli 20.3 51 Avgust 20.4 55 Septembar 17.9 66 Oktobar 13.2 94 Novembar 8.4 93 Decembar 5.1 74 Središnja godišnja temperatura 12.5 848 Dakle srednja godišnja temperatura i visina vodenog taloga daje, kao što se vidi, mogućnost za vegetaciju, odnosno za egzistenciju šume. Pojmljivo je, da je i relativna vlaga (kao i apsolutna) dovoljna, jer je vetar sa mora donosi i njome zasićuje vazduh. Treći faktor, svetlost, takođe je povoljan. To pokazuje sledeća tabela: Zima (decembar, januar, februar) : 22.80 h Proleće (mart, april, maj) 447.64 h Leto (juni, juli, avgust): 638.15 h Jesen (septembar, oktobar, novembar) : 377.26 h Ovo su srednje insolacije u časovima, koje su merene u vremenskom razdoblju od 1925 do 1930 godine. Klima je na Landu sveza Atlantska, leto je toplo i sunčano, zima relativno blaga, ma da termometar silazi povremeno i do nule. Pesak je sastavljen od silicijuma, čvrstog, acid fosforikuma, oksida gvožđaaluminiuma. Napomenuto je, da površina, koja je zastrta vegetacijom, iznosi oko 900.000 ha, od kojih je 800.000 ha pod primorskim borom. Na dunama ima 102,300 ha šume. Državi pripada 43.369 ha, od kojih je produktivno 40.071 ha; ostalo je obalski pesak, koji je pokriven zakržljalim borovima. 670 |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1936 str. 85 <-- 85 --> PDF |
Iz šume sa Landa dobivaju se dve glavne koristi: drvo za gorivo i smola. Godišnja proizvodnja, pre današnje ekonomske krize, cenila se sa celog ovog pošumljenog regiona na 3,000.000 m:l drva za gorivo, i 125,000.000 lit. smole. Da bi se ovi produkti šume izneli i bacili na tržište , potrebno je bilo da se izrade transportna sretstva. Šumski putevi su isključeni zbog peska. Zato su morali sagraditi takozvani »Šumski tramvaj «; to je transportno sretstvo slično šumskoj željeznici, samo manjeg transportnog kapaciteta, jer je pogon, koji se dobija od gasa, slabiji. Pruga je konstruisana 1905 godine, dugačka je 32 km, jednostruka je, na pojedina mesta grana se u dva kraka radi ukrštavanja; širina pruge je 0,70 m (si. 2). Rede se upotrebljava ovaj »Šumski tramvaj« za transport materijala u većoj količini, jer se ne rentira, te se u mesto toga upotrebljava konjska snaga: po dva ili po potrebi više konja upregnu se i vuku specijalna kola, koja su slična malim otvorenim vagonima, često puta samo dva para točkova vezani su lancem ili raspinjačom, prema dužini debla; gvozdeni točkovi nalaze se na prugama. Ovakav je transport težak, jer konjima duboko upadaju noge u sitan pesak, ali zato se točkovi Iako kreću po gvozdenim prugama, a transport je jeftiniji i materijal se u većoj količini izvozi. SI. 3. Land: Prirodni podmladak (Foto: M. Popović) Vrlo je interesantno, kako se podmlađivanje vrši prirodnim putem. (si. 3). U prvi mah ko bi to rekao! Kada se naplodi tlo i kada izžjika podmladak, izvrše se prorede, takozvane »prorede na sekiru« (»éclaircies a la hache«) i time se stvori mogućnost da se podmladak slobodno razvija, jer mu se´ načini prostor i pusti više svetlosti. Ovaj se proredni materijal odmah transportuje kao gorevno drvo, jer on nije za drugu upotrebu, pošto je stablo izdubljeno zbog smolarenja i time uništena njegova tehnička vrednost. Može ipak da se upotrebi za izradu sanduka za pakovanje predađene smole, za transport južnog voća, daščice za parket (rede), za pragove pruge, koja prolazi kroz Land i druge neke neznatne izrađevine. Prolazeći kroz Land, kroz ovaj ogromni peščani teren, obujmilo nas je neko naročito osećanje, pošto smo naviknuti da, koračajući kroz šumu vidimo lišće žive ze 671 |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1936 str. 86 <-- 86 --> PDF |
lene boje i čujemo njegovo šuštanje, da nas trza iznenadni šum iz bujnih žbunova, da nam razdragane ptice pevaju svoje pesme, da čujemo klepetušu o vratu nekog snažnog ovna ili dozivanje ovčara.. . naviknuti na šumu punu života, nama je bilo teško na duši, kao da smo prolazili kroz groblje, jer Land je tišina, koja se sleva u mrtvilo, nigdje živog stvora, ni jedne ptice, ni jednog insekta, p´u bar da smo videli crva ili mrava! Ni drveće ni šiblje nije veselo. Sve kao da je pognulo glavu, ćuti i trpi svoju sudbinu. Učinilo nam se, kao da su borovi ljudi, koji su prognani u ovu pustinju nezaslužno da ispaštaju. Iznureni su i zakržljali, jer im se snaga neprestano crpe, a kad im se sva nemilosrdno oduzme, seku se, uništavaju se, baš kao i čovek što se odgurne, kad više nije potreban. A borovi i dalje žive na ovom pustom mestu, pod usijanim suncem i čekaju čas, pošto im iz utrobe izvade ono što vredi, da se zamahne sekirom. Koračamo mučno, noge nam upadaju u sitan, kao kukuruzovo brašno, pesak. Odozgo, kao usijano olovo, sunce peče i polako klizi niz belxasto belo nebo. Žurimo se da se popnemo na »tramvaj« da produžimo putovanje´ kroz ovaj tužni kraj. Ipak šuma na Landu egzistira. Rečeno je, podmlađivanje se vrši prirodnim putem i samo u retkim slučajevima popunjavaju se prazna mesta veštačkim putem. Za ovaj neredovan poslednji slučaj postoji jedan mali rasadnik sa svega nekoliko hiljada strukova (si. 4). Pored drva za gorivo, druga glavna i važna korist, koja se dobija iz šume sa Landa, je smola. Smolarenje se u Francuskoj vrši na racionalan način u velikoj razmeri; čitave se šume podižu u tu svrhu. Princip smolarenja je u tome, da se u deblu napravi oruđem jedan mali usek, iz kojega bi mogla da curi smola. U Francuskoj se upotrebljava od šezdesetih godina prošloga veka sistem Hygles. Taj se sistem sastoji u tome, da se u deblu drveta načini uzdužna rana takozvana »care«, iz koje počne da teče smola u zemljani sud podmetnut ispod rane (si. 5). Smola teče u ovaj sud preko olučenog lima od cinka. »Care-i« se periodično osvežavaju i obnavljaju; rana se tokom vremena zaseca i penje uz stabla, naviše, i ima kopljasti oblik. Ovakvo sasecanje zove se, po svom izgledu, »la pique« (koplje). Pik-ovi se u principu prave jedan put nedeljno. Sakupljanje smole, zvano »amasse«, vrši se pfet do šest puta nedeljno. Ide se od stabla do stabla i u jedan naročiti veći sud, može biti drveni, isipavaju se zemljani sudovi, koji imaju oblik male saksije´ za cveće, a u koje je smola iscurila, jer su bili priljubljeni uz stablo, ispod zaseka rane. Zatim se ovi drveni sudovi nose i sipaju u veliku metalnu burad (kao bure od benzina), koja se najzad transportée u fabriku za preradu smole. Ova se fabrika nalazi na Landu, na kraju šume. Instalacija i uređenje nije najmodernije, ali se ipak dobija odličan kvalitet kalofoniutna i terpentina. »Care-i« se prave u vremenu od četiri godine zaključno; na kraju četvrte godine dostigne se maksimalna visina od 3 m. Godišnje dimenzije su sledeće: 1 god. visina 0,60 m srednja širina 0,09 m 2 god. „ 0,65 m „ „ 0,09 m 3 god. „ 0,85 m „ „ 0,08 m 4 god. „ 0,90 m „ „ 0,06 m 3,00 m Ima tri načina smolarenja, koji se međusobno ne razlikuju po principu. Baš naprotiv on je kod svih vrsta smolarenja, uopšte, isti. Oni se razlikuju po vremenu kada smolarenje počinje, po materijalu, na koji se smolarenje primenjuje, i po intenzitetu. Prvi je način smolarenja »na živo« (a vie) i on se sastoji u tome, što se drvo ostavi duže vremena neiskorišćeno, da se slobodno razvija, da nesmetano raste i tek na ne 672 |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1936 str. 87 <-- 87 --> PDF |
koliko godina pre navršetka obrta počne smolarenje, koje se završava sečom dotične sastojine, pošto istekne vreme1 obrta. Smolarenje »na živo« vrši se´ dakle u glavnoj sastojini. Zato ovaj način smolarenja daje dve koristi: drvo se ostavi da se slobodno razvija i dobija u visini i debljini, odnosno u masi, te se stabla i posle smolarenja mogu (ali samo za izvesne Sortimente) i u tehničku svrhu iskoristiti. Znači, dobija se smola, a donekle i tehničko drvo. Drugi je način smolarenja, smolarenje »na mrtvo« (a mort), koji se primenjuje na proredni materijal t.´j. na ona stabla, koja će se kroz izvesno vreme proredom ukloniti i to na nekoliko godina pred seču. Ovaj se drvni proredni materijal upotrebljava skoro isključivo za gorivo, dok gornji, kao što je napomenuto, i za tehničku upotrebu. Postoji i treći način smolarenja; on je na sredini između prvog i drugog; zove se »crpljenje« (l´épuisement). Ovaj se način rede upotrebljava; to je u stvari mešavina smolarenja »na živo« i »na mrtvo«. ! ........./..... ´VHMr "%>» ´´ * ** SI. 4. Land: Mlada šuma s prošekom (Foto: M. Popović) Primorski bor (Pinus Pinaster), koji sačinjava šumu na Landu, vrsta je koja zahteva mnogo svetlosti i vazduha, tim više što su pesak duna i tlo pustara siromašni u raznolikosti mineralnih sastojaka i obilju organskih hraniva. Šuma se tretira kao regularna šuma. Pošumljavanje se vrši (odnosno regeneracija) provađanjem čestih intenzivnih proreda, kada se podmladak tek pojavio. Između četvrte i dvadesetpete godine praktikuje se, i to najčešće sa strane privatnih vlasnika šume, 3—6 proreda takozvane »prorede na sekiru«, jer ta stabla odnosno sastojine nisu iskorišćavana smolarenjem. U toku sledećih godna, ostala stabla, pošto su dostigla dimenzije, biće iskorišćena smolarenjem pre no što budu posečena. Na ovim se stablima primenjuje smolarenje! »na mrtvo« ili »crpljenje«. Na stablima budućnosti, ili kako ih zovu »pins de place«, smolari se »na živo«, čim dostignu određene dimenzije, u principu 1,05 m obima u visini čoveka, u državnim šumama izuzetno 1 m a čak i 0,90, u izvesnim serijama u blizini mora, gde je vegetacija spora. Smolarenje »na živo« vrši se dg onog vremena, do one godine do koje je određena regeneracija, 673 |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1936 str. 88 <-- 88 --> PDF |
Gustoća pošumljavanja (obrast) iznosi u početku 160—300 stabala po jednom hektaru; to zavisi od mesta i sopstvenosti, jer šuma Landa nije samo u državnim rukama, već i u privatnim. Uređenje u državnim šumama sprovodi se na bazi postupičnosti. Uopšte ophodnja je 72 godine, izuzev u serijama, koje su u blizini mora, gde je ona smanjena na 56—64 godine; šuma je podeljena na 72/4=18, 64/4=16 ili 56/4=14 velikih parcela koje1 se zovu odeljenja (divisions). Vrši se postupična seča. Za vreme prve periode od četiri godine, u prvom odeljku se smolari, »na mrtvo«; seča na »blanc étoc« sprovodi se na kraju četvrte godine i neposredno se pojavljuje prirodni podmladak. Odelenja 2, 3, 4 podvrgnuta su smolarenju na način »crpljenje« i to progresivno t. j . intenzivnije se smolari u drugom odeljku nego u trećem; dalje u odeljku trećem intenzivnije nego u četvrtom. U drugim, u ostalim odeljenjima vrši se smolarenje »na živo« i to bilo na pričuvcima bilo na stablima, koja su ostavljena posle proreda (»pins de place«) ; smolarenje »na mrtvo« vrši se na borovima, koji su podignuti amelioracionom sečom. Najmlađa odeljenja su podvrgnuta amelioracionoj seči i u njima se ne smolari. Prvi radovi počinju u principu već u četvrtoj godini starosti. Tada se provode seče, održavaju sastojine, otstranjuje se korov, iznose se mrtva stabla i dr. Kada borovi dostignu nekoliko metara u visinu, vrši se prosvetljavanje t. j . pušta se više svetlosti u sastojinu, jer je primorski bor tipični pretstavnik vrste svetlosti: potkresuju se niske grane, a po potrebi sastojina se i progaljuje. Ovo se radi zimi. Na ovim borovima, koji su podignuti ovim načinom t. j . prosvetljavanjem, vrši se smolarenje »na mrtvo«, čim borovi dobiju dovoljnu deblj:nu, da bi mogli da prime ranu (care), iz koje bi izlazila smola; ta debljina treba da bude otprilike 0,50 m u obimu u čovečjoj visini. Nismo mogli da dobijemo precizan i odlučan odgovor na pitanje, da li biva šuma na Landu napadana od neke bolesti. U mesto direktnog odgovora, rečeno nam je, da šuma katastrofalno od požara strada i konzervator šume, veoma obazriv čovek, pokaza nam prstom na jedno ulegnuće od 2—3 ha, pored kojeg smo »tramvajem« prolazili u tom momentu. Tu je izvesnog vremena izbio požar i sam se, srećom, lokalizovao, jer je konfiguracija i položaj zemljišta bio takav da nije mogao da zahvati i okolna stabla, koja nisu bila u kontinuelnoj vezi; pored toga vreme je bilo mirno, vetar nije duvaošto je vrlo važno. A pire 4—5 dana, priča konzervator, bio je požar na jednom kraju Landa, koji je uništio stotine hektara šume. Obično uzrok požaru je čovek. Zato kad se prolazi kroz šumu, zabranjeno je i pušiti. Požar se veoma lako širi, jer su stabla puna smole, sunčana žega jaka, vetar često neprekidno duva, apsolutna je nestašica vode. Jedina borba protiv požara je lokalizovanje požara. Gašenje zatrpavanjem zemlje teško je moguće, jer za to pesak nije pogodan. Od insekata i biljnih bolesti šuma ne strada. Mi nismo mogli da vidimo ni jednog insekta, niti neki trag od napada biljnih bolesti, izuzev na močvarnom regionu. Moguće je da se nađe neki insekt, koji živi na četinama, na lišajevima, makijama ili šiblju, ali to nije od praktične važnosti. Verujemo da Land, s obzirom na njegove specifične klimatske i edafske prilike, nije pogodna sredina za život šumskih štetočina. Na kraju da rezimiramo: Land se deli na tri dela: dune, močvare i pustare. Najveću površinu zauzimaju dune´, i zato kad se spomene Land, misli se na apsolutno peskovit teren. Glavna vrsta koja uspeva je bor (Pinus pinaster), uspeva i šiblje i makija, na močvarnom i stepskom terenu. Šuma na Landu se tretira kao regularna šuma i deli se na državnu, na većem prostoru, i na privatnu, manji prostor. Glavna je korist: drvo za gorivo i smola.Podmlađivanje se vrši prirodnim putem, koje se forsira proredama. Seča je postupična, na malim površinama, i to na onim koje su semenom već dovoljno naplođene i gde se podmlađivanje već pojavilo. Na Landu, iako je 674 |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1936 str. 89 <-- 89 --> PDF |
peskovito zemljište, uspeva vegetacija zato što ima dovoljno relativne i apsolutne vlage, temperature i insolacije. Izvor vlage je Atlantski okean. Podne je bilo prevalilo, kada smo izašli na Atlantski okean. Umorno sunce polako silazi kao da želi da utone u dubinu beskrajnog mora. Nalazimo se na brdu od peska, odakle posmatramo snažne talase, kako se, dole, razlevaju po peskovitoj obali: plima je. Noge su nam do članaka u pesku; skupljamo školjke1 i uzimamo šakama pesak, koji kao voda otiče između prsti, baš kao da je živ. Od ovog peska je stvoren Land,odavde ga je vetar nosio i taložio na Landu. I"~>> ´."´fe-ri-* _-.= X. SI. 5. Land: Smolarenje: iz načinjene rane, iz »care«-a curi smola u podmetnuti sud (Foto: M. Popović) Lagani, vlažni vetar nas gali. Gledamo u beskrajnu pučinu, ali je taj pogled bez cilja, jer je nemoćan da prevazlđe veličinu prostranstva, koju pruža okean, rasipa se kao svetlost po ravnoj površini i gubi u beskonačnost ne našavši ni jednu tačku, na kojoj bi se zadržao, M. Mir. Popović, cand. ing. 675 |