DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 11-12/1936 str. 80     <-- 80 -->        PDF

koliko i broj potrebnih pragova sa mnogo većim dimenzijama za uređenje kanala.
Prema tome1 imamo uštedu za skoro celokupnu cenu pločnika, po odbitku troškova ea
potslap i zub.


Troškovi su održavanja kod kanala na slap mnogo neznatniji od onih kojima
podleže kineta i to u znatno velikoj meri. Pretpostavimo da su troškovi popravki
odgovarajućih delova isti (troškovi popravki pragova i postranih zidova kod jednog,
odnosno kaskada i postranih zidova kod drugog), pojavljuje se razlika u troškovima
za održavanje i popravku pločnika, koji nisu mali, kada se uzme da za 20—30 god.
imamo nekoliko mestimičnih plopravki i jednu potpunu izmenu. Troškovi izgradnje
pločnika prema ukupnim građevinskim troškovima kinete iznose oko 20%.


Sa estetskog gledišta sistem kineta nije ništa nadmoćniji od sistema kanala.
Vidni delovi, postrani zidovi i kaskade odnosno pragovi slični su kod oba sistema.


Kao što se vidi, popločavanje dna korita kod kineta sa kaskadama nije opravdano
iz tehničkih razloga. Pločnik uvećava brzinu, što je u suprotnosti sa smanjivanjem
pada putem kaskada. Gde nemamo potrebe da brzinu vode povećavamo, sistem
kineta sa kaskadama apsolutno je nepodesan i ne služi ničem do da se povećaju
troškovi gradnje, a najviše troškovi održavanja. Gdegod na plavinama imamo velik
pad, što je u većini mesta slučaj, treba podizati kanale na slap u gornjem delu, a
u donjem brzotoke iz kamena (radiers de glissement), u koliko bi se brzina umanjila
usled prenaglog pada.


Na kraju za izgradnju kanala na slap mora se prema prof. B e r n a r d-u obratiti
pažnja i njihovom gradnjom zadovoljiti ovi uslovi:


»1. Novo korito mora biti što pravije. Krivine prouzrokuju uvek usporavanje
brzine i prema tome mogu prouzrokovati taloženje i zapušiti više ili manje kanal.
Opasnost će naročito biti ozbiljna, ako bujica može još izuzetno pronositi lavu.


Ako se krivine ne mogu izbeći, valja izdignuti obalu, na koju bi centrifugalna sila
težila da izbaci vodu ili lavu.


2. Usvojeni profil proprečnog preseka mora, u koliko je više moguće, biti svuda
isti, tako da se oticanje lavične mase vrši bez zastoja. Ako bi bilo naglih proširivanja
profila, pojavilo bi se smanjivanje brzine, odakle bi rezultiralo taloženje.
3. Pad uzdužnog profila mora biti svuda isti, jer umanjivanje ovoga izaziva
taloženje poglavito ti slučaju pojave lave.
4. Pad isti održati i provesti do ušća regulisanog korita u reku sakupljačicu
ili ga ne1 umanjivati u blizini ove reke.
5. Veštački kanal ne sme se prekinuti pre nego što dostigne do reke, u koju
pada. Njegovo ušće mora biti na nivou niske vode reke, u koju se uliva bujica« (Litografisani
tabaci str. 638—9).
Ova
pravila važe i za gradnju kineta.
Sret. Rosić
; ´ * savetnik Min. šuma i rudnika


KROZ ŠUMU LANDA.


(Na putu u Francuskoj).


Iz Bordo-a autobus je krenuo na jugozapadnu stranu, prema obali beskrajnog
Atlanskog oke´ana. Bilo je sveže julsko jutro, točkovi su jurili po pravom i ravnom putu;
s levé i desne strane lepi vinogradi kao da se pokreću i ostaju iza nas; nailazimo na
gomile primorskih borova kao kite cveća. Oni su sve češći, što se više udaljujemo od
varoši. Jutarnji oštar vazduh osvežava nas, nadimaju nam se grudi . . . osećamo neko
naročito zadovoljstvo. Posle dva sata prijatne vožnje po ovom lepom, glatkom putu,
kroz polja marljivo obradjena, stižemo u jedno malo naselje. Silazimo iz autobusa i stu


666