DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1936 str. 79 <-- 79 --> PDF |
stignuća ravnotežnog stanja. Primetili smo da se ovo često puta događa i razlog je većinom u tome, što je kineti dat premalen pad. A kako ve´Ć rekosmo, pad je kod kineta stalan. U ostalom bilo bi neprovodivo, da pad u kineti menjamo tokom vremena za trajanja jednog pločnika. Kod sistema kanala na slap ova nezgoda ne postoji. U vremenu podizanja pragova u kanalu uzima se uvek pad izjednačenja prema stanju bujice, a pad se ravnotežja sam prirodno uspostavlja između dva uzastopna praga tokom vremena. U slučaju ogromnih razlika između jednog i drugog pada nema velike smetnje niti ma kakvih poremećaja u izvedenim objektima postaviti koji sekundarni prag, što je neprovedivo kod kineta. Ako sa usvojenim profilom povećavamo visinu vode u kineti i povećavamo radijus/?, koji je važan faktor u formuli za brzinu vode r=C VRI, što se skoro uvek čini kod kineta da bi se što manje zauzelo okolnog, većinom skupocenog zemljišta, onda se obrazuju, naročito kod maksimalnih voda, debeli slojevi vode, koji pri brzini većoj od 3 met. u sekundi deru na dnu pločnik sa kamenjem i šljunkom, koga bujica nosi. Pločnik se brzo kvari, a naročito su velike mestinvčne oštete usled nejednakosti čvrstoće kamenja. Stoga se kod kineta mora velika opreznost obratiti, da se tokom vremena oštećeni pločnik blagovremeno popravlja. Naročito su katastrofalne posledice neodržavanja pločnika, jer i najmanji otvor na pločniku kod vel.ke vode daće joj maha da digne ceo pločnik i time nanese ogromnu štetu kineti, ne govoreći o posledicama, koje bi moglo izazvati zapušavanje kinete. Samim profilom uvećana brzina povećava se još vrlo mnogo popločavanjem dna korita. Najopasniji faktor kod regulacije vodotoka, a sa kojim se bujičari bore, jeste prevelika brzina vode. Ona se pored smanjenja radijusa smanjuje još, ako se smanji pad /. Ali u formuli za brzinu vode vrlo je važan elemenat ., koeficijent trenja. Pri svima 87 ostalim istim´ okolnostima smanjuje se C = u koliko je Y veće, pa se sa ovim faktorom i brzina umanjuje. Postavljanjem pločnika u koritu trenje se smanjuje, a brzina se uvećava. Dakle, potpuno se parališe, ako trenje smanjimo popločavanjem dna korita. To se najbolje vidi iz ovog primera, gde je Y za ozidanu kinetu 0,46, a za kanal sa ozidanim obalama bez popločanog dna 0,85. U jednom vodotoku imamo brzinu od 8 met. u sekundi. Da bismo je umanjili, moramo namesto postojećeg pada od 3% uzeti pad od 2%, u kom slučaju dobijamo brzinu od 6,6 met. u sekundi za kanal bez popločanog dna. Ako popločamo dno, dobićemo ipak brzinu od 8,0 met. u sekundi pri padu od 2%. Smanjenjem snaga od 3% na 2% nismo ništa dobili na umanjenju brzine, kada smo uveli popločano dno. Moramo napomenuti još da kod plavina sa nagibom većim od 7% sistem kineta nije primenjiv, ako nećemo da stvaramo ogromne izdatke za njihovu gradnju. Dakle, sa tehničkog gledišta poređena ova dva sistema (sistem kineta sa kaskadama i sistem kanala na slap) vidimo da ovaj poslednji, po svojoj elastičnosti i ako hoćete po svojoj prirodnosti, mnogo nadmašuje sistem kineta, a da je mnogo sigurniji za zaštitu okoline. Ako ova dva sistema uporedimo sa novčanog gledišta, videćemo da je sistem kanala i jevtiniji. Pad izjednačenja za prirodno korito sa rapavom površinom mnogo je veći — koeficijent trenja veći, pa ćemo sa padom koji ćemo dati uzdužnom profilu uređenog kanala, moći ići približno ranijem padu, pragove moći postavljati na većem odstojanju nego što bismo postavljali kaskade za kinetu. Kod kineta, čiji je pad uvek manji, prvo s obzirom na manji koeficijent trenja i drugo, što se uzima srednji pad između pada izjednačenja i pada ravnotežja, moramo povećati broj kaskada, da bismo išli što bliže liniji terena. Povećani broj kaskada stoji isto toliko 665 |