DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1936 str. 78 <-- 78 --> PDF |
a) b) Y = 0,46 y = 0,69 Y povećano za 50^ R = 1,00 R = 1,00 / = 2% 1=2% Smanjenje brzine bilo bi za 13,4%. Iz prednjih primera vidimo, da brzina vode kao funkcija triju promenljivih raste ili opada, kada rastu ili opadaju R i / (radijus i pad), dok naprotiv raste kada Y opada i obrnuto, opada kada Y raste. Isto tako iz prednjih primera vidimo da su varijacije brzine najosetnije od promené R. Obično se u bujičarstvu vel.ka pažnja poklanja padu, a manja ili skoro nikakva radijusu okvašenog profila, što je velika greška. R se´ pojavljuje dvaput u formuli za brzinu i stoga je od tolikog uticaja. Na veličinu rad´jusa treba naročitu pažnju obraćati baš kod kanala i klneta. Ovom prilikom moramo skrenuti pažnju na t. zv. koeficijent bujičavosti (coefficient de torrentialité). Poznato je da se brzina vode umanjuje, ako joj dodajemo raznu materije. Da bi voda mogla nositi dodate materije, mora od svoje energije utrošiti izveSan deo za taj rad prenošenja. Trošenjem energije voda gubi od svoje brzine, koja se smanjuje. Bujice nose, pre nego što se urede, veće ili manje količine trošine (detritičnog materijala) i od tog odnosa zavisi t. zv. »b u j i č a v o s t«. Za onu bujicu, koja nosi mnogo rastvorene zemlje i trošine raznih stena, kazaćemo da je bujičavija od druge, koja nosi manje sličnih materija. To stanje bujice izražava se naročit´m koeficijentom K. Stoga Bazenova formula za brzinu vode jedne bujxe pre njenog uređenja glasi: r — KC\/RI; A je manje od jedinice. Obično se uzima 0,5 < K < 1,0. Posle Izvršenog pošumljavanja u basenu i na padinama bujice, kao i pod dejstvom građevinskih objekata izvedenih u gornjem i srednjem delu korita, bujica ne pronosi vodu tako zasićenu raznim materijalom kao ranije, pa to ima za posledicu da raniji pad izjednačenja u koritu na plavini bude smanjen. Usled toga i u koliko bujica više teži postići ravnotežno stanje, nastaje produbljivanje korita i ovo postaje novi majdan za izdavanje nanosnog materijala. Da bi se ovo produbljivanje otklonilo, potrebno je prema promenjenom režimu bujice korito na plavini, a i samu plavinu osiguravati od razornih pcsledica. To nas primorava da svoje radove prote´gnemo i na donji deo bujičnog toka, na plavinu. Kod nas je udomaćen način toga osiguranja pomoću kineta sa kaskadama, dok je u Francuskoj u upotrebi sistem kanala na slap. Reklo bi se da između kmeta sa kaskadama i kanala na slap nema razl ke, jer obadva sistema kaskadama idu na smanjivanje pada; ali razlika postoji. Razlika je ogromna baš u mogućnosti kanala na slap da sam i tako reći automatski i elastično ide za postizavanjem i jednog i drugog pada i pada izjednačenja i pada ravnotežja; dok prvi unapred, prema većoj ili manjoj inženioznosti projektanta, utvrđuje jedan pad nepromenljiv za svo veme trajanja podignutog objekta. Svima je poznato, kako je praktično teško odrediti padove izjednačenja i ravnotežja za jednu bujicu. Pa i kada bi to bilo moguće, mi dolazimo u jedan nezgodan položaj pri davanju pada kineti sa popločanim dnom. 1er ako odredimo kineti p!ad i utvrdimo ga kao pad izjednačenja (pente de compensation), rizikujemo da našu kaldrmu (pločnik) u kineti docnije izložimo ogromnom cepanju i trošenju, na čakodnošenju od strane vode, kada ova postane´ čista i sa povećanom brzinom, t. j . u momentu postignutog pošumljavanja i osetnog efekta podignutih objekata. Brzina vode opterećene materijalom manja je od brzine čiste vode (v = K C V RI z a mutnu vodu, = C y Riza čistu vodu). A pročišćavanje vode neminovno nastupa, bilo ako imamo pregrade u srednjem i gornjem delu toka, bilo da smo vezali teren u čelenci i na padi nama bujice. Odredimo li pak pad kineti za stanje ravnotežja (piente d´équilibre) bujice, izlažemo se opasnosti da nam njeno korito bude često zatrpavano do vremena po 664 |