DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10/1936 str. 45 <-- 45 --> PDF |
Iste večeri idemo vozom za TrnoVp , kamo dolazimo na žalost za mraka te samo naziremo konture starog istorijskog grada, važnog za istoriju kako bugarskog tako i srpskog naroda. Iza par sati bratske manifestacije nastavljamo vozom za D ole n ćiflik , kamo stižemo 14. VII. u jutro. Na stanici nas dočekuje srdačno načelnik šum. priv. biroa g. St. M a n a f o v sa svojim personalom. Doznajemo da ćemo od područnih šuma upoznati pre podne čuvenu Longo1 zu, a posle podne Geniš- A d u. Iza malog odmora krećemo u Longozu, gde se najpre upoznajemo sa svim potrebnim detaljima iz referata g Manafova. Doznajemo kako se vrši seča, s kakvim uspehom ide pošumljavanje u ovom poplavnom području s preko 85% bresta i jasena, s pavitinama i puzavicama koje po svojem obliku potsećaju na naše ritske šume. Usput vidimo opite1 koji se vrše radi uvođenja novih vrsta, naročito hrasta, kako se vrši merenje plavnog nanosa koji je tako velik,, da je staro drvo preko 1 m u mulju, koji se popeo iznad nekadašnjeg nivoa. Ovaj nanos donosi Kamčija s padina Ist. Baikana. Tom prilikom vidimo na poslu jednu četu trudovaka i upoznajemo se detaljno s uređenjem ove ustanove (si. 10)., , Naišavši na tragove divljači doznajemo da se ovde zadržaje nekoliko jelena, ali da u području biroa postoji zverinjak, osnovan u cilju da se očuva autohtona rasa balkanskih jelena, kojih se namnožilo u zverinjaku već oko 80 komada, Isto tako nalazi se jedan zverinjak i za lopatare. SI. 10. »Trudovaci« na šumskom radu u Longozi Posle podne idemo šumskom železnicom u šume Geniš Ade (11.599 ha), koje leže na brežuljkastim ograncima st. Balkana te sastoje 93% od hrasta. Ovde se upoznajemo s naročit´m načinom prirodnog pošumljavanja po metodi Kornakovskog (si. 11). Već iz daleka opažamo kulisne seče ovog načina. Doznajemo da eksploataciju vrši »Tiča«, preduzeće u rukama trudovaka, a jedan deo iskorišćuju zadruge, kojih ovde ima velik broj. Upoznajemo se s organizacijom šumskih zadruga koje sastavljaju zapravo šumski radnici (kao i u Rumuniji i Rusiji), te se prema tome ove zadruge razlikuju od šumskih zadruga Zap. i Sred. Evrope, gde se pod tim imenom razumeva realna zadruga posednika šuma. Na povratku pregledali smo rad u pilani »Tiča«. Ovo preduzeće ima oko 10C0 radnika-trudovaka, od kojih su neki angažovani u šumi i na izvozu drveta, dok na pilani radi 165 ljudi Šumska industrija u Bugarskoj tek je u razvitku. Za mehaničku preradu drveta (po stanju 1933 g.) imade 837 primit, pilana i 113 s modernim uređajem sa 133 gâtera, 147 cirkulara, 12 postrojenja za rendisanje, 7 za drv. vunu, 7 za parkete i 7 za furnire., Ukupna pokretna snaga 6.311 HP, invest. kapital 113 mil. leva, broj zaposl, 551 |