DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10/1936 str. 42 <-- 42 --> PDF |
(si. 5) Istog dana stižemo u Čam-Koriju , gde pregledamo Lugarsku školu i okolišne šume. O prilikama drže iscrpno predavanje gg. direktor škole Sotira v i šef šum. uprave ing. Hristov . Interesantna je ta uprava s najnižom tačkom ´1.100 m i prosečnom visinom 1800 m, u čijem se triangulacionom sklopu nalazi i najviši vrh Musala. Upoznajemo se s uređenjem šuma, organizacijom, iskorišćavanjem, transportom. Usput vidimo divan podmladak (si. 6), uspeh prirodnog podmlađenja, koji čini upadljiv kontrast prema onom u Rili. S visina divan je pogled na valovito more četinara (si. 7). Svuda je režija, koja se vanredno isplati, jer su cene drvetu veštački podignute usled zabrane uvoza drveta. Interesantan slučaj o uplivu trgovinske politike na šumsku privredu. Sama lugarska škola leži usred šume koja pripada gradu Samokovu. U istoj šumi smešteno je i prekrasno klimatsko lečilište, kojega elegantne1 vile vire . gustih četinara. To su vile bogatih sofijskih građana, koji ovde provode samo po nekoliko nedelja letnog odmora, jer je zrak vrlo vlažan. Parcele su dane u dugoročni najam, od kojeg opština ima velik prihod, a šuma ne strada, jer je isečena samo koliko zahteVaju potrebe okućnice. , SI. 5. Pred Domom Lovačkog udruženja u Uupnici Sličan slučaj naseljavanja građana u šumu vidio sam u području fakultetske šume praškog fakulteta Cern y kost e 1, samo s tom razlikom, što su tamo oko vila podignuti ćeli parkovi, koji sa veselim šarenilom svojega cveća čine velik kontrast ozbiljnom zelenilu šume, dok je ovde ostala šumska divljina sa svom romanticnošcu istinske prirode Jedno i drugo ima svojih draži. Na povratku s izleta doznajemo da je Ministar g. Vasiljev, koji se bavio u blizini po službenom poslu, došao da se lično osvedoči kako smo smešteni i zadovoljni. To je ponovšo i ujutro rano. Ovaj akt pažnje nas je sve vanredno prijatno dirnuo. Drugi dan polazimo autobusom do Kostenec-banje , da dalje nastavimo put železnicom. Tu se rastajemo s prof. Dimitrovom, koji se zbog dekanskih dužnosti mora vratiti u Sofiju, predajući nas dalje u sigurne ruke gg. Stefanova i Biolčeva. Vozimo se dolinom Marice preko Stare Zagore i Tulova te posle podne stižemo u K a z a n 1 i k. Gradić leži u širokom polju, nazvanom »dolina ruža«, koje je zaštićeno od severnih vetrova masivima Stare Planine (Balkan), a s jugozapada Srednjom Gorom (Antibalkan), te se prostire na nanosima plodnog lesa. Blaga klima (upliv Belog 548 |